Micko i ja bili smo par dana u Belgiji.
vozili smo se automobilom, tako nam je bilo jednostavnije.
i brze.
i nisam morala traziti posebna dopustenja za njega.
svoju putovnicu ima,
medjunarodnu dozvolu ima,
svu njegovu opremu, igracke i hranu potrpala sam u auto
i krenuli smo.
bio je to za mene naporan put.
nikada jos nisam sama presla oko 1500 km u jednom komadu.
nikada sama.
i nikada dok me vjetar nosio na autocesti,
dok je kisa lijevala toliko da nisam vidjela prst pred nosom iako su mi brisaci radili.
nikada po snijegu.
da dragi moji, sva ova vremena izmjenjivala su mi se u jednom danu.
ali stigli smo.
i imali smo lijepih tjedan dana.
uzivali.
a danas moramo nazad.
i ja vise ne znam imam li snage ponovo se pakirati,
ponovo kretati na put,
ponovo se rastajati.
svaki moj odlazak ili njegov sve teze mi padaju.
sve se gore osjecam.
a snaga mi je kao u baterije koja je pri kraju, sve slabija.
dok potpuno ne ugasne.
a sutra je novi radni dan.
vidimo se :)
Post je objavljen 29.03.2009. u 15:12 sati.