Marketing
Stani! (netko leži na putu!)
Večeras sam s jednom prijateljicom prolazila pred vratima sv. Dominika.
Tamo trojica valjda osnovnoškolaca stoje dok jedan leži i presavija se...
Ona trojica se smijulje i čavrljaju a ni ovaj ležeći ne jauče baš.
Doduše nešto cijuče... ali kao da ga baš i ne boli.
Ništa. Valjda mu nije ništa. Produžimo.
A onda se ipak vratim.
- Šta vas trojica radite? Vježbate neku predstavu? (u rukama drže neke papire!)
Javlja se onaj s poda: ''Bacio me na pod, ovaj.. g....''
- Nisam, laže... evo prošlo mu je sad, vidiš da mu nije ništa.
Onaj s poda se skočio... i vidi se da je sve u redu.
U redu. Ali moglo je i ne biti u redu.
A okolo se nitko ne zaustavlja. Jer su mislili isto kao i mi valjda. Nije mu ništa.
A moglo je i biti.
Bacim pogled na papire koje drže.
Mislim da piše Muka po Marku (?) ili se to meni čini???
- Nisu valjda vježbali na pločniku muku po Marku? - komentiram...
.............
Isusova muka... događa se i večeras na pločnicima negdje...
gdje je ostavljen, sam, odbačen od svih...
Muka po... Mati... Juri, ... Stipi...
jer i u tim napuštenim, pretučenim možda, ostavljenima
leži - Isus - u svojoj muci...
............
Stani! -....
Viče i meni neki anđelak da stanem malo...
pa mislim da ću sutra malo stati s internetom.
...
p.s. eto surferu, nije nedostatak inspiracije nit je facebook (ne mislim da ću se tu ikad uključit) već je eto... vrime nekad za neke prišnije stvari...
Post je objavljen 28.03.2009. u 22:42 sati.