Krenula sam u bioterapeutkinje. Kako sam si svečano obećala. Bilo mi lipo. Seansa dogovorena u osam navečer. Radila sam do sedam i pol...i ostavila brdo posla i stresa za sutra. Lipo je hipernaporni dan završiti kod simpa žene koja vrti smirujuću muziku i pritom maše ručicama oko mene. Sad sam nekako lipo rekuperana. Ne mislim na posao.
A i ne mogu više. Nema mjesta u mojoj malo umazanoj glavici. Sutra ujutro ću ionako nastavit rmpat...neće poso` pobjeć, majku mu inertnu.
Idem si oprat kosu pa spavati, spavati, spavati...
Post je objavljen 26.03.2009. u 22:50 sati.