I druga marčana bura je ispuhala svoje. Čini mi se i priko mire. Ma ne čini mi se. Malo je pretjerala u onim svojim refulima i udarima. Na momente mi se činilo da će sve počupat i odnit.
Po temperature i ne bi tribalo bit baš ladno ali ovi udari vas probiju do kosti.
Tri dana nisan pošteno izašla iz kuće. Ja za izlazak ne računan trk do dućana.
Ustvari jesan. Bila san do Segeta. Ali i tamo san brzinski pritrčala do stare kuće. Uglavnom, ovi jaki refuli bure pomakli su vrata pa je to tribalo malo popravit. Kuća je stara, trošna ali dosad još nikad nije vrata izvalilo.
Nisan živila u ovoj kući, ali svaki put kad dođen osjetim ono nešto posebno.Struje naravno nema pa je svako kretanje prilično opasno dok se ne rastvoridu škure. Ali mene to nikad nije spriječilo da prošvrljan okolo. I svaki put pronađen i otkrijen nešto novo. Neki stari sić sakriven ispod starih štraca, kacijolu u nekom kantuniću u kredenci, bocun, krtol, siknjicu. Namještaj.
Pa mi se odma u glavi privrti svašta.
Dida slaže i krpi mriže.
Baba grinta na malo dite. Pa dida ronja… Pusti maloga.
“Evo ti, na, baš uvali kluko u špaher.”
Veliki drveni stol i banci mi se u glavi stvore sređeni, opiturani, namišteni u vrtlu, kraj komina. Na gradelan riba. U bocunu crno vino, u drugome ulje. A u onim starim lončićima murtila, kadulja, ružmarin, levanda.
Namještaj obnovljen, kuća preuređena.
Nažalost, ovo će morat malo pričekat. Bar dok ne dobijen na lotto, sportsku ili bingo.
Možda i bi da uplatin.
Kategorija:
Vrime
Novac…… fali mi nešto sitno!
Nostalgija…. opet.
Zdravlje...... opet imam promukao, sexy glas!
Post je objavljen 23.03.2009. u 08:21 sati.