Happy again. Ne nisam. Najlakše je odustati. Doživjet nokaut i bez borbe. Ostavit svoje spise da ih svi procitaju. Neznam pisat povezano. Opet je previše osječaja u meni. Volim kad i sretan. Kad razgovaraš sa samim sobom. Svi misle da nemozes nekoga voljeti ko prijatelja, a to je ono sto mi jesmo. Nesto sto ce rjetko ko dozivjet i razumjet.
Mali Emil je kul, fakat je. Bilo je zabavno danas crtat Emila dok ide u školu, klacka se, dobia oskata. Rudi je zabavan- dijete. Slusam Ur so gay. Pjesma mi se sviđa zbog tonova i rječi... rrrrr
Klaustrofobična sam u tramvaju jer mi ljudi oduzimaju malo mog čistog zraka.
You know, I'm not gonna hurt myself. I neču. Svi su depresivni, pa šta. Stariji ne shvačaju kolki pritisak stvara svijet. Tu je društvo, televizije, kompjuter, škola, profesori. Odnose prema nama koa da smo robovi. Kao da zaboravljaju da su i oni zeljeli okoncat svoje probleme. I bakice isto seru, kaj- oni su bili zlatki kad su bili mlađi. Kaj je sa hipijima i slobodom govora i onda nama seru. Najlakše se pravit savršen. Pa kaj svima nama je kriza, svima je pun kurac svega i kaj sad. Poslušaj si metal, pa ćeš vidjet da nečeš moć čut vlastite misli od buke. Dogodit će se sukob živčanoče i bit češ miran
Volim se svađat s ljudima koji mi niš ne znače.
You so sad you should buy a happy meal.
7 razred. SEDMI RAZRED i kaj sad sedmi razred je prošo. Faza, retardacu mozgu, slom i kaj.... pubertet. Prerasla sam. Pun mi je k***** tog- ništa neznaš(podsmjeh). Da, najlakše je mislit da si ti najpomatniji. Te priče su za malu djecu, a volim bit djete. Želim bit djete. U čemu je fora bit odrastao, ne vidim
Ljudi su naredili da budeš robot pa češ bit. Složit češ se sa svime jer ti se neda suprostavljat. Kaj mrziš deranje, mrziš grafite na zgradama, mrziš mlade, delikvente, mrziš gužvu na cesti. Daj, jesi živ. Deri se kak mrziš ponedeljak i voliš pit crno vino i kaj. Ko da ti ko kaj može. Budi mlad. Kaj češ za 50 godina čvrljit se po kauču i pitat se na kaj si potrošio život. Na niš, dragi prijatelju. Zderi se na bakicu u smrdljivom tramvaju( al ne ne onu hard core baku jer ona je kul- RESPEKT)- reci joj da te bole fakin noge i da sjedne na pod ak joj se sjedi. Ak je tramvaj zauzet(sto se tice sjedecih mjesta) onda se sjedni na pod, tam di se tramvaj okreče, kul je osječaj. Pij iz bočice, prave bejbi bočiče. Budi lud jbt. Kaj sad, polušaj si pank, skači, pleši. NEMOJ BIT ROBOT DRUŠTVA. Kaj ti ljudi mogu- polizat uho. Daj živi, diši...
Moram učit, ali sam ljena. Teško se promjenit. Kak da se promjenim. Kak...Nemrem bilivit. Sama sebi kaže uči, uči, uči uči.. i sjednem se i gledam u bilježnicu ko tele i niš. NEDA MI SE. LJ-E-N-A S-A-M. Ma najlakše je reč ljena sam, ma znam ja sebe. Retardirano sam ja biče. Sve vidim, a niš ne poduzimam. al svi smo mi isti sto se tog tiče. Al svi, gledam ih kak se vuku i uče, al ne prožvaču to neg progutaju s največim gađenjem na licu. Svima nam je tak. i okej sad. Predivno je dobit peticu i svaki put kad dobim kulju se ubim iznuta, nemreš se naviknut jednostavno ja nemogu. To sam ja. Naznam šta sam. Ja sam Apolonija. Take it or leave it.
Post je objavljen 21.03.2009. u 16:58 sati.