Marketing
Na kraju vijađa
Od tvoga tista i od tvoga kvasa
ja san naresa, evo me prid tebon.
ka' slipi putnik ča je sve obaša
i štuf se svega kripi tvojin nebon.
Od tvoje ješke i od tvoga bruma
za mene nima slajeg da me mami;
i dok počivan nasrid tvog salbuna
rojeni škoju, napokon smo sami.
Prid tebon stojin, dil san tvoga srca,
sve ča san steka, sve san tu iskrca;
u tvoj san mandrać, umoran ka lađa,
spustija sidro na kraju vijađa.
Od tvoga kvasa i od tvoga tista
ja san naresa, prova ča san moga;
a sad prid tebon dršćen poput lista
i pružan konat od života svoga.
Od tvoga kruva i od tvoje pašte
još ćutin forcu, priman tvoju kripost.
i opet prid noć kad zasvitle laštre
rojeni škoju, gledan tvoju lipost.
Svakome vijađu dođe kraj...
Kad sam ga ugleda kako nevoljno leži, izvrnut na livi bok, nasukan na škrapama, sitija sam se ovih davnih versi velikoga meštra o' riči, Komižanina Jakše Fiamenga...
Na kraju vijađa...
Pukla je korba,
rasušili se madiri,
izgnjijala rebra...
Slomija se
Ka nasukani kit
Umoran od svega
Napušten i sam
Umra je još jedan brod...
Post je objavljen 18.03.2009. u 19:50 sati.