Neke žene ne bi priznale da su trudne za ništa na svitu i sposobne su negirat očigledne simptome sve dok im ne počnu prvi trudovi. A i onda su kadre reć da in je to stoposto zaplitaj criva.
Jedna mi se susida tako bila smrtno uvridila kad san joj rekla da je možda trudna jer joj je kasnilo misec dana. „Šta? JA trudna?? Jesi ti normalna?! Nema šanse!“
Zaprepastila se ka da san je u najmanju ruku pitala pomaže li joj, naprimjer, muž u kućanskin poslovima.
Na sljedećoj kavi, nakon petnajstak dana, ona izjavi: „Još uvik mi kasni.“
„A imaš li još kakve simptome?“, pitan ja.
Ona meni živčano odbrusi da to nisu nikakvi simptomi nego smetnje. Kaže, ok, da joj je malo muka ujutro i da ima iznenadne napade gladi.
I da je to sigurno neki gadni hormonalni poremećaj. I ode ona ljuto od mene.
Nakon izvjesnog broja miseci zvoni mi neko na vrata. Otvorin, vidin nju, kraj nje kolica i dite.
Pogledan dite, pa nju, i izjavin pakosno: “O, tvoj hormonalni poremećaj- pljunuti ćaća!“.
Nisan mogla odolit.
Post je objavljen 17.03.2009. u 23:28 sati.