Sa marčanim sunčanim zrakama sve živne. I ljudi počnu malo više gamižat vanka. Pogotovo nediljon. Triba nekako malo i razradit nediljni obid.
Ovu nedilju smo se odlučili na kretanje u prirodi. Krenili smo na obližnje brdo.
Spreman se ja malo duže poć dogori, ali uvik uleti nešto drugo.
Malog diva smo ostavili negdi doli, uz put, pa laganini, najprije puten pa pomalo priko brda.
Uhhhh….. odvikle su se noge od pentranja. Ima do gori i mala stazica ali mi je malo zaobilazimo.
Došli smo do vrha, do crkvice Sv. Eustahija, Oštaka, kako bi rekli stari Trogirani. Inače crkvica je sagrađena na brdu Krban za vrime kuge 1348. godine. Porušena je i nedavno obnovljena.
Odavde se sve vidi ka na pijatu. Nažalost, ovde dolazi do izražaja nemoć moga digitalca. Ne mogu dobit bistru sliku.
Kad smo se već uspentrali dovde koristimo priliku i beremo šparoge.
Netko je spretan u branju šparoga a netko je sposoban na cilo brdo pronač vjerovatno jednog jedinog majura.
Nisan ja, majkemi. Samo san ga slikala.
Usput san uletila u izgoreno područje, sve je crno, čađavo, pa ni moje rebe nisu lišo prošle.
Malo, pomalo spuštamo se.
Leđa već pomalo bole pa se pitam: Šta je ovo meni tribalo?
Ma to ja onako usput ronjan, više iz običaja. A niman prav ni grintat jer je ovo bila moja ideja.
A ovo bokunić šparoga šta smo ubrali puno je slađe nego da smo na pijacu kupili.
Usput smo povirili dvi stare trišnje
A šparoge?
Ma znate kako to ide. Očiste se, operu, uvale u teću.
Kad su skuvane, malo soli, pravoga maslinovog ulja, kap kvasine, jaja utvrdo i večera je gotova.
Kategorija:
Pentranje
Grintanje
Kuvanje
Nostalgija
Post je objavljen 18.03.2009. u 08:12 sati.