Marketing
Samoniklo jestivo bilje otoka Korčule
Dragi Klingoncy,
Nakon što smo se napojili i napasli na pašnjacima zapadnjačkog konzumerizma u Grazu i na naš prelipi otok doteglili kojekakva čudesa iz Ikee (plafonjere, lustere, kulerske gratakaze i sl.), te našu glasovitu kolekciju donjeg rublja upotpunili s nekoliko must have grudnjaka za spešl okejšns i blagdane, odlučili smo se na spektakularan povratak korjenima i prirodi i dali se u potragu za samoniklim jestivim biljem. Naime, u našoj metropoli nauživali smo se kineske spize u restoranu "Dinastija", ubili se štruklima u restoranu "Fijaker" i stvarno, ali stvarno pretjerali s čudnovatim, ali predivnim palačinkama s malinama u Dailly Freshu...O čokoladi u Grazu da ne pričamo...Tako prezasićeni, osjetili smo iskonski zov prirode i odlučili uspostavit instant ravnotežu sami sa sobom zaputivši se prema obroncima Paraunove glavice (Paraun=Faraon) u potrazi za samoniklim jestivim biljkama. Za tu prigodu obukli smo crnu trenerku što smo je lani kupili u H&M-u, crnu plišanu Donna Karan jaketu i stavili pregenijalne rećine od prozirnog ljubičastog stakla. Accessoir su nam bili jedan žuti sak iz Keruma i jedan mali bili nož. Inače, kad se ide brat samoniklo jestivo bilje ništa vam ne treba nego jedan saket (u Blatu reču tobolac), jedan mali nož i dobra voja...A ako ste uz to odjeveni onako kako Vam se sviđa, gušt branja je zagarantiran...
Koliko nam je poznato, na otoku rastu 24 samonikle jestive biljke, a Mi ih raspoznajemo sedam. Na otoku Korčuli za ove biljke koristi se nekoliko naziva: parapač, para, gruda, mišanca i evo kako te biljčice izgledaju na hrpi:
Jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih biljki koje tvore mišancu zove se Kostrič i bez njega je mišanca nezamisliva. Ima blago gorak okus, vrlo je zdrav i ima prepoznatljiv čupavi izgled:
Zatim slijedi Slaška. To je najslađe i najukusnije "parano" zeje i poželjno je da ga ima što više kako bi neutraliziralo gorkaste i prejake okuse ostalih bljki i dalo jelu blagu aromu. Slaška izgleda ovako:
Posebno aromatična biljka je divji luk. Navodno je afrodizijak. Evo slika:
Posebno se veselimo kad ispod masline ili u meji naletimo na divlju mrkvu:
Biljka nad biljkama, posebno aromatičnog ukusa, je definitivno Morač. Neki ga baš ne vole zbog prejake arome, ali nama je fantastičan i bez njega nema dobre pare:
Uvik se posebno veselimo kad ispod masline naletimo na biljku slikovitog naziva Kozja brada:
Kad ste napunili jedan sak od Keruma, znači da imate dovoljno za obid ili večeru. Slijedi proces koji se naziva "Očistit grudu" ili "Otribit zeje". Proces se sastoji od čišćenja korijena od zemlje, odvajanja osušenih listića od onih zelenih i od odstranjivanja eventualnih kukaca. Mi zeje obično tribimo vanka tj. in situ. Sedemo na kamen studenac i čistimo. Ako ni baš niko lipo vrime, onda zeje tribimo doma. Stavimo na stol jednu kuhinjsku krpu i onda pomalo tribimo. Kad se gruda, para, mišanca otribi onda izgleda ovako:
Onda stavite vodu u jedan lonac da uzavri i očistite dva tri kumpira. Kad voda uzavre, stavite unutra očišćenu i opranu paru i kad učini dva tri glogoja onda uvržete kumpire. Kad se svari, procidite, stavite u jednu staklenu zdjelu, začinite s maslinovim uljem i stavite zrno soli ili kako bi rekli stari Latini: Cum grano salis.
Vaši.
Post je objavljen 17.03.2009. u 11:01 sati.