Marketing
Obavijest
Svi oni koji šire glupe izmišljotine i laži o meni nek si denu dva sapuna u svoje velike i odvratne lampe (usta) da im se malo dezinficiraju te fekalije koje izlaze iz njih. Dosta mi je više vas presavršenih kretena i idiota koji pratite sve ljude, a sebe ne vidite.
Pred svojim vratima ona sva smrdljiva govna ostavljate i skupljate, stavljate pod tepih i prekrasno to sve zagazite kaj se nebu skužilo, a smrdi ko da je govno pod tepihom.
Ma gade mi se ti tračeri. Nemaju pametnijeg posla nego izmišljaju laži o drugima. Nemaju poštenog posla pa se bave tuđim poslovima da budu što zanimljiviji ostalima.
E, e, čujte, čujte ja imam novi trač, joj ihihi kak sam ja sad sva zanimljiva i važna i super sam ijuju idemo otračati zlevanku jer dobro obavlja svoj posel i ne gura nos u tuđe stvari, ihihi, joj kak super, idemo tračati, mi smo tak pametni koji tračamo i lažemo, glavno da smo u prvom planu.
Bljuje mi se od takvih.
Nikad nisam bila takva i nikad nebum takva postala.
Danas sam baš čula kak se svašta priča o meni, baš me to rasrdilo, baš onak pošteno. Trač širi nekakva tam žena koja dela ko zna gdi i bavi se ko zna čim, a ni ime joj se ne zna. Prava osoba od povjerenja. Oličenje iskrenosti i dobrote.
Na faksu sam isto slušala kojekakve izmišljotine i plakala se i živcirala, a na kraju kakve koristi od živciranja? Nikakve. Kreteni ostaju kreteni, idioti ostaju idioti i debili ostaju debili.
Kolko god diploma imaju.
A monkey in silk is a monkey no less.
Nije to bitno. A ja ostajem otračana i ljaga ostaje na mojem imenu. Čemu se boriti protiv toga kad lijek ne postoji? Da se branim, da se opravdavam, da odem na TV i objavim u jutarnjim vijestima da su to laži?
Znate kak ide ona pametna:
Ne svađaj se s budalom jer te budala prvo spusti na svoju razinu, a onde te dotuče iskustvom.
Sere mi se već od tih kretena koji lažu.
Najrađe bi da postoji zakon da se takvoj gamadi odreže ta lažljiva jezičina puna gnojnih čireva i smrdljivih čmarova. Kroz usta seru, ljudi moji, kroz usta! Užas. Ko u South Parku. Jedu kroz guzičetinu, a seru kroz lampe. Fuj. Gade mi se. Mrzim tračere.
Fuj.
Tri put fuj za tračere.
Fuj.
Fuj.
Fuj.
Čula sam da i u našoj firmi ima nekakva tajna podzemna organizacija, nekakva sekta, doušnici i da baš ti pouzdani ljudi prate internetske stranice i prijavljuju svaku nepravilnost u sustavu. Pravi administratori. Sigurno imaju i lozinku i miša i nekakve slušalice kroz koje čuju najnovije tračeve. I crne naočale. Možda su to men in black. Ili women in black? Hm.. ko će ga znat.. No, uglavnom, tim ljudima je posao (uz kamuflažni dnevni posao za koji dobiju kn) gurati šmrkljivu nosinu u tuđe poslove i javljati ko zna kome o tome. Čak ima i rime. Baš je lijepo znati u kakvoj prekrasnoj firmi radim.
Fuj.
Sramite se.
Grow up. Get a life.
I sad samo čekam da me pozovu na raport jer sam, zamisli, otkrila tajnu, mister Jozinu tajnu velike moći. I to me zaboli. Prave se pametni, prave se poštenjaci, a primaju mito i delaju veze, sve pod tepih skrivaju.
Umjesto da se bave poštenim poslom i ostave druge ljude da u svoje slobodno vrijeme delaju kaj hoću.
Odvratno.
Okanite me se.
BTW, ovo na slici je čokolada. Mekana i slasna. Smeđa. A kaj ste vi mislili? Da je to osoba iz mojeg radnog okruženja koja sere govna?
Ma neeee.
I tak..
Post je objavljen 16.03.2009. u 19:27 sati.