Nikada nisam imala dobar odonos s tatom. Ovo je moj prvi post i prepisat ću ulomak iz dnevnika kojeg marljivo pišem već tri duge godine.
2.11.2007.
''Super sam provela dan, odlično... Sve dok se tata nije vratio doma. Ni iz kojeg razloga je rekao mami da više
ništa neće napraviti za mene... O BOŽE!!! Ja sam mu djete. Niti jednom u životu mi nije rekao volim te. Niti jednom!
Samo zahtjeva, njegovu ljubav mogu dobiti jedino ako nešto napravim za njega. Tata mi tenisice nebi kupio čak i da sam bosa. Tek nakon što ja nešto napravim za njega, a kad to napravim onda se dere. Mrzim ovu prokletu kuću!
.....
Ja ništa ne tražim! Samo jedno VOLIM TE! Jel to toliko teško?''
Eto, tako je to bilo prije. Danas je moj odnos s tatom relativno dobar iako još nisam cula da me voli. Nikad me nije
tukao ili tako nešto slicno, samo je zahtjevao više nego što jedno djete moze. Dok sam ja subotom čistila cijelu kuću i dvorište, drugi su se igrali. Možda jednom shvatim da je to bilo za moje dobro, da su me tako ucili disciplini i redu te da moram cuvat i brinut se za ono sto mi pripada. No sumnjam, jer svoj djeci treba igra, a ja sam za to bila uskracena.
Post je objavljen 15.03.2009. u 14:56 sati.