Marketing
Zaustavi se Petre
Jutros mi se na vratima iznebuha pojavija Petar, moj dugogodišnji... prijatelj recimo, u stvari, nije mi baš pravi prijatelj, ali nije ni neprijatelj, ne znam, ne bih ga čak moga okarakterizirati kao poznanika, niti ka usputnog prolaznika, on je u stvari neka vrsta moje vjerne sjene jer di god da sam se u svom životu kreta, uvik bi se nekim čudom tu naša i Petar. Završija je arheologiju i povijest umjetnosti ali nikad nigdi nije dobija stalni posal. Kurba jedna, dobro barata s jezicima pa kad s premalića počnu dolazit malo veće grupe turista, onda in on dobro dođe ka vodič po našim UNESCO-ovim, da prostite – destinacijama.
Petar je čudan lik. Kažu neki da je navodno jako pametan, točnije rečeno – on je toliko pametan da ga nitko drugi ne može pratit u njegovim mislima pa onda zbog općeg nerazumjevanja okoline često ispadne da je glup. Ali nije glup, Petar je jako pametan samo je malo...kako bih reka...smušen.
Jednom smo se vraćali iz metropole nekim rasklapanim drndavim autobusom još onom starom ličkom magistralom priko Macole, Gračaca, Knina i tako dalje.
Kad smo prolazili kroz Drniš, Petar gleda kroz prozor,gleda li ga gleda pa upita: Koje je ovo misto?
- Drniš – odgovorim mu
- A jel!? Pa ja sam iz Drniša!
- Otkad si ti iz Drniša?
- Mater mi je iz Drniša
- Mater ti je iz Drniša?
- E...
- I ti nisi pripozna da je to Drniš?
- Malo sam se zbunija...
Jednom mu je izdušila guma od bicikle. Budući da nikako nije moga naći obični pumpin u svojoj garaži rastavija je kolo sa biciklete, strpa ga u portapak od auta i krenija prema benzinskoj. Tamo je uredno doša do kompresora, napumpa gumu, sve pet. Onda ga je neko iznenada zva na mobitel. Petar je sve tako razgovarajući s mobitelom na uvu uša u butigu na pumpi kupit Snickers i žvake. Pa je uspješno kupija Snickers i žvake, doša do auta i nastavija vožnju dalje. Kad je doša doma, otvorija je portapak i u njemu nije bilo niti "k" kola od bicikle!
Ostavija je cilo kolo s napumpanom gumom kraj kompresora!
Zaboravija!
Onda je mene zva na mobitel, da di sam?
A ja taman bija u Solinu...
- E bravo, znaš, bi li mi moga ić na pumpu, ostalo mi je tamo kolo od bicikle?
- Kolo od bicikle?
- E...
- A na kojoj pumpi?
- Ma znaš...nisam sad više siguran... ali između Splita i Trogira sigurno je
- Kako se ne moš sitit na kojoj si pumpi bija, ima ih barem deset između Splita i Trogira
- E pa vidiš, u tome i je problem, ne mogu se sad sitit, meni su sve te pumpe iste...
Ima još njegovih batuda s gumama!
Neko vrime, vozija je Petar i vespu.
I normalno – pukla mu guma.
I to di –blizu moje kuće, naravno.
Bilo litnje popodne, vruće, sparno za poludit, nigdi maeštrala, ja taman ubija oko posli obida, kad eto ti njega na vrata. Cili raščupan, šporak, oznojan...
- Pukla mi je guma!
- E....
- I sad... nemam rezervnu...
- A di ti je?
- Ko?
- Rezervna
- Koja rezervna?
- Guma
- Ne znam, mislija sam da je na svome mistu ali nije...
- Šta ćemo sad?
- Znaš mislija sam da mi ti posudiš svoju rezervnu, samo da dođen do kuće, pa ću onda odma odnit onu svoju u vulkanizera i evo do večeras ti vraćam tvoju gumu nazad.
- Aj dobro...
Tribam li posebno napominjat da tu večer Petar nije donija gumu
Nije ni sutra
Ni prikosutra
Ni za cilu sedmicu.
Pokušavam ga dobit na mobitel – stalno mu se javlja Vip sekretarica...
Vidija sam ga slučajno nakon deset dana
- A šta je Petre?
- A evo, posal, žena, dica...
- Ma dobro posal žena dica, ali di je moja guma?
- Koja guma?
- Bome ona šta sam ti je posudija ima deset dana
- Ajme!
- Šta je?
- Ajme!
- Šta ajme
- Proda sam je!
- Ma koga si proda?
- Vespu sam proda
- Pa di je guma?
- Ošla sa vespom...
Ente robijo, kad ga onda nisam zadavija, neću nikad. Ma da samo znate koliko je puti on mene zeznija u životu i šta je najgore – ja znam da će on obavezno nešto ukakit, spizdit, izvrnit naopako ali nemam ga srca odbit, kad ga vidin nako visokoga, suvoga, blentavoga, smantanoga, skroz me razoruža...
Inšoma, doša mi je jutros sa nekon kuvertom, nudi mi nike libre, škartoce, kartušine, sve ništo govori, maše rukama, mrda glavom, ništa ga ne razumim
- Zaustavi se Petre, pita bi te nešto...
- Aj pitaj.
- Šta tebi u stvari triba?
- Ma znaš, napisam sam neke kratke priče...
- Kratke priče?
- E...
- I šta ćemo sad?
- Mislija sam da pogledaš kad budeš ima vrimena pa da mi rečeš kako ti se pari.
- Dobro, al ne mogu sad.
- Kad uspiješ....
Pročita sam Petrove kratke priče.
Zanimljive su
Uglavnom su erotskog sadržaja
Nisu vulgarne
Nisu...
Ali... to je Petar
Mora bit nešto naopako...
U prvoj je upozna neku zanosnu brinetu, odma se sve rasplamsalo, činidu jubav, puno strasti, orgazama, čuda se događaju i onda posli svega izađu njih dvoje na ulicu malo se prošetat zagrljeni i nju satare auto!?
Poala koja kombinacija!
Ili ova druga – naiša moj Petar na neku femme fatale, opet cilu kratku priču oni provode u postelji, stenju, uzdišu ludilo jedno i onda Petar iznenada umre!?
Ali ne umre Petar zapravo nego mu se duša odvoji od tila i ta njegova duša još je uvik u toj sobi di su seksali a on duh gleda šta će femme fatale napravit!?
I sad se mislim šta ću mu reć...
Moš mislit – kratke erotske – kako to može bit, kratko i erotsko!?
Ne ide nikako jedno s drugim...
Ma nije to loše napisano ali sve je nešto... smantano...
A... da ja Petra nagovorim da počne pisat blog!?
Post je objavljen 12.03.2009. u 11:09 sati.