Kad bi me netko pitao što bih prvo uzela iz kuće da na primjer izbije požar, znala bih odgovoriti. A bome bi znala odgovoriti i što bih definitivno ostavila, neka izgori.
Iz kuće bi uzela Malog Pasa. Njega bih zgrabila pod ruku. Malu Pasicu bi zgrabila pod drugu ruku. Još bi uzela nabrzaka nešto za obuć jer ako mi kuća izgori moram u nečemu hodat po svijetu i šire. I torbu bi uzela jer su mi tamo dokumenti.
Ostavila bih sigurno telefon. Mislim da bi ga nogom još i gurnula prema izvoru plamena. Da brže izgori. I televizoru bih pomogla malo. Nježno bih ga isto gurnula prema plamenu. Da budem sigurna, ako vatrogasci ipak dođu na vrijeme, da će ta dva aparata biti nepovratno oštećeni.
To su dva aparata koja najviše ne volim u kući. I laptop ne volim.
Telefon je postao sam sebi svrhom. Da se bezveze laprda. Nije više što je nekad bio, aparat za dogovore. Ono "idemo u kino?" "idemo". I gotovo. Nego ako te netko treba, ako je nekome dosadno onda zove i gnjavi.
O televiziji nebih puno pričala. Stvarno moram biti u očajnom stanju da bih ga upalila.
Laptop je smješten iza vrata i tu i tamo gurnem ga nogom još malo dalje.
Ljudi su skroznaskroz poludili čini mi se. Zamijenili tehniku druženjem.
Kategorija : dajte mi da dišem.
Podkategorija : hoću na kućicu!!!
Post je objavljen 11.03.2009. u 09:51 sati.