Marketing
GRAD KROZ PONISTRE
Prošla nedilja je nakon dosta vrimena osvanila okupana suncem.
Nakon ručka spremamo se u điradu. Mislili smo poć na jedno misto ali smo produžili.
Odavno ovde nisan bila. Najprije san mislila posložit nekoliko slika, ubacit malo povijesti, ono bokunić šta je ostalo u glavi, pa se još malo poslužit internetom.
Ali to je nekako uobičajeno. Slikat crkve, spomenike. Naravno da sam i to napravila ali to ćemo ostavit za drugi put. Jer, šetajuć tako po gradu meni su za oko zapele ove ponistre. Svaka posebna na svoj način.
Svaka sigurno krije neku svoju, posebnu priču.
Izlog, samostan, kuća, crkva……
Šetajuć tako primjetila sam puno zatvorenih prostora, puno oronulosti.
Nekako mi se čini da je ovaj grad propa odkad ovde nisam bila.
Ne znam, nekako mi tužno izgleda.
Pust, usamljen.
Odjekuju moji koraci dok se penjem skalinama.
Tužno,.
Iz jedne uličice izletilo dvoje dičice na rolama.
Di je nesta svit?
Nigdi nikoga!
Kroz ulice sve prazno.
Znam da je nedilja, ali čini mi se da ovaj grad nije bija ovako prazan.
Na rivi pet, šest ljudi. Još toliko u kafićima.
I da, namjerno ne pišem koji je ovo grad.
Baš me zanima hoće li tko pripoznat?
A po meni, tribalo bi barem vas pet, šest!
Post je objavljen 13.03.2009. u 08:53 sati.