Neki dan mi je jedan, meni važan čovjek, ne znam smijem li ga zvati prijateljem, (što ja znam, to traži neke druge i drugačije odnose), rekao: "Lijepo te molim, razmisli, nađi vremena i volje, nastavi s pisanjem bloga."
Zamislio sam se. I nije samo taj prijatelj u pitanju. Već mi se neko vrijeme mota po glavi da se vratim i nastavim s onime što sam svojevremeno radio s takvim guštom i što me je stvarno uveseljavalo. A dobri i pošteni ljudi su to cijenili. I mislim si zašto sebe za takav gušt uskraćivati.
Vremena je malo, ali ipak, i to malo vremena može se iskoristiti za nešto lijepo, za sebe i prijatelje.
Stoga, evo me opet, tu sam i ostajem.
Post je objavljen 09.03.2009. u 22:11 sati.