Marketing
muke po eli
ovako to izgleda kad čuvate psa posle operacije
obratit pažnju na lijepi, suhi šav
...a ovako kad se smekšate na tužni pseći cvilež i pustite ga da divlja vani 
crveno!!!! 
Da. Čuvala sam ja Elu ...baš sam ju jako pazila. No ona se osjeća divotica jedna, i više mi je živce pojela kukajući što je na lajni. Pa sam ju pustila. Jučer se mala kujica istrčala za svih ovih 10 dana karantene. Ona i njen mali frend - oboje ludi za vodom i blatom, galopirali su parkom ko ludi! Ela je prokopala tunel do Kine i nazad. Prešla trkom svaki milimetar parka uzduž i popreko. Preskočila frendića jedno milijun puta. Onjušila svaki list. Gricnula svaku šišarku i svaku grančicu. Na kraju je bila crna sva osim malo ispod njuškice. Par centimetara žute dlake samo je još odavalo da se radi o zlanom retriveru. Sve drugo bilo je blatno.
Odvela sam ju na more neka se opere. Što je moja junačina valovima uprkos i veselo učinila. Baš sam bila ponosna na nju, koja se valova boji, kako odlučno ide po svoju šišarku u valovite dubine! Dva puta čak ju je poklopio val. Puhalo je jako jugo i valovi su bili prilično veliki.
Doma sam ju otuširala, osušila ručnicima i fenom. I vidjela da joj je rez crven. Još sam mislila da bi bilo pametno alkoholom joj očistit to, za svaki slučaj, da ne bi ostalo malo zemlje ili pijeska...No, posle se pokazalo još i malo sluzavosti na rani. Ja sam kriva, prepopustljiva sam. I eto mi sad! Jutros rano zvala sam veta u Karlovac. Malo smirena odgovorom otišla sam u apoteku po Bivacyn antibiotik u prahu za posipat po ranici. No toga više u Hrvatskoj nema. Niti ičeg sličnog.
Snašla sam se. Nabavila. Posudit ću. Bit će sve ok.
A frojlajn Ela neće ić više van dok kiša pada a niti posle neće ić ludovat nego nazad na lajnu dok ne izvadimo punti.
Prasica ja! Eto kako završi onaj koji popusti pred psećim kukanjem. Strogoću treba trenirat. Pametan bit!
čooovječe! 
Post je objavljen 05.03.2009. u 12:20 sati.