»Gospodine, tko si ti? Stoji pisano: Kad dođe Mesija, kojega zovu Kristom, taj će nas poučiti svemu i objavit će nam istinu.« Tada reče naš Go-spodin: »Ženo, to sam ja, koji s tobom govorim«, a ta riječ njoj ispuni čitavo srce. Tada ona reče:
»Gospodine, naši su preci molili pod stablima na brdu, a vaši preci iz židovskog naroda molili su u hramu: Gospodine, koji se od njih istinskije klanjaju
Bogu i koje je (pravo) mjesto? Pouči me o tomu!«
Tada reče naš Gospodin: »Ženo, vrijeme će doći, i (već) je tu, kad pravi klanjaoci neće moliti samo na brdu ili u hramu nego će se klanjati Ocu u duhu i istini; jer Bog je duh, i tko mu se hoće klanjati, taj mu se mora klanjati u duhu i istini, a upravo takve klanjaoce Otac traži« (Iv 4,6 - 24).
Ta se žena tako napunila Bogom i toliko se prepunila punine Božje da je ona započela propovijedati i zazivati glasno, te je htjela sve što je ugledala svojim očima prinijeti Bogu i tako Bogom napuniti kao što je ona sama bila napunjena. -
Vidite, to se dogodilo njoj kad je ona opet imala svoga »muža«.
Nikad se Bog duši ne objavljuje sasvim i potpuno ako ona ne dovede svoga »muža«, to znači: svoju slobodnu volju. Stoga je naš Gospodin govorio:
»Ženo, ti pravo govoriš; ti si imala pet muževa; oni su mrtvi, a taj kojega sad imaš nije tvoj.« Koji su bili petorica muževa? Bilo je to pet osjetila, kojima je ona griješila i stoga su oni bili mrtvi.
»A muž kojega sad imaš nije tvoj«: to je bila njezina slobodna volja; ona nije njoj pripadala, jer je bila vezana u smrtnim grijesima, i ona nad njom nije imala vlasti, pa joj stoga ona nije pripadala; jer, nad čim čovjek nema nikakve vlasti, to ne pripada njemu nego onomu tko nad tim ima vlast.
Post je objavljen 06.03.2009. u 08:30 sati.