opet je noć, a moj um skroz bistar. sutra je već danas.
spavači spavaju, budni se trude zaspati ili ostati budni.
jutros: dođi, kaže.
ništa se nije moglo učiniti, navođena nekom nevidljivom niti,
navučena, privučena, zakačena
došla je.
a zna da se ništa neće promijeniti.
samo još jedan let, samo još jedan uzdah, samo još jednom, i više nikad.
tako svaki put misli.
ali zašto sve sad izgleda svjetlije, bistrije, lakše i jednostavnije nego
što se činilo jučer?
danas, sutra i još možda koji dan.
Post je objavljen 05.03.2009. u 00:16 sati.