U posljednjih par dana sam pročitala gomilu knjiga, toliko čitam da vas nemam kad o tome izvijestiti. Zanimljivo za zapamtiti – pribavila sam neke nove naslove (mahom knjižnične):
- Tim Winton: Glazba prašine (ima li netko iskustva s ovim piscem – to je moja „knjiga naslijepo“ za ovaj tjedan... Znam samo da se radi o ljubavi i da je Tim Winton australski pisac)
- Gilles Leroy: Alabama song (o ovome ću još pisati, već sam je pročitala)
- Ranko Marinković: Nevermore (došla sam samoj sebi glave, ko neki intelektualni megasnob već tjednima laprdam kako bi se trebalo vratiti Marinkoviću, podvrgnuti Kiklopa testu vlastitih godina; bi li mi Marinković imponirao danas kao što mi je imponirao kad sam bila: a) prištavija, b) mršavija, c) tinejdžerka, d) opsjednuta boemštinom?)
- Niccolo Ammaniti – Pokupit ću te i odvesti (počela sam čitati, ali iako (ili baš zbog toga?) su se neki kojekakvi kvazičitatelji zaklinjali na Ammanitija kao na pret – a – porter – boga, nisam tom imenu dosad pridavala nimalo važnosti. Prešla sam četrdesetak stranica i zasad mi se sviđa. Ima li netko iskustva s Ammanitijem?)
Mislim da me opet uhvatila manija čitanja: kamo god pogledam, okružuju me knjige i mislim da idućih nekoliko tjedana definitivno neću izlaziti iz sobe – i dalje samo čitam!
Post je objavljen 05.03.2009. u 22:08 sati.