Ostavi me nasamo
da se izgubim, da me nema.
U bolu se ja neprestano rađam.
Mene i moje zemlje nikad neće nestati.
To što ima oranica mnogo i pisama,
pitanje je samo klime.
Često sam zrno malo i nepotrebno
koje klija i na tlu od kamena.
Sudbina vremena zarasla je u moj korijen.
Doći će trenutak, godina možda,
kada ću i ja slaviti žetvu.
Sve ono što je kroz moj život prošlo,
sada pjeva moju himnu.
( Radovan Pavlovski )
Post je objavljen 27.02.2009. u 22:15 sati.