Pregled posta

Ako ne bude tako, biće drugačije

Pazi sine da ne nazebeš, vodi računa ljubavi da ne najebeš. Lopovluk i ratno profiterstvo pokriveno je zamagljenim pričama o privatizaciji, potencijalne afere rastežu se i zamagljuju po sudovima. Sumanuti su svojevremeno regulisali saobraćaj na najprometnijim raskrsnicama, naglas su pevali i recitovali. Sada se kradom provlače osenčenim delovima ulica. Ako pristanemo na varijantu da ponaosob nismo značajni ni bitni u bilo kojoj priči i namestimo se kao posmatrači ono što možemo opaziti, primera radi, jeste …. Sad se vidi, sad se zna…

Istini za volju nisam bio zatečen pozivom da se pojavim na skupu koji kao zadatu temu za raspravu ima kulturnu politiku… ili tako nešto… mada…

Zašto još uvek nisam otišao, a moguće nikada i neću otići do kuće, do rodne kuće Vojislava Despotova od vremena kada je na nju prišrafljena, pa je pokrivena, a zatim i otkrivena spomen ploča ?
Nisam otišao jer me za to zabole kurac, a kazaću o tom bolu nekoliko rečenica, pa neka to bude moj doprinos ovoj raspravi .
Ako sam dobro shvatio ovde treba nešto reći na temu ponašanja i delovanja osoba koje imaju zadatak da utiču na kulturni život sredine, ma šta to značilo ili, još banalnije, da dele ono malo sirotinje, novaca namenjenih u budžetu grada za kulturne delatnosti… Moje iskustvo je da to nešto posvećenih i plaćenih sve i da hoće od principa … sadsevidisadseznakosekomedopada… ne mogu da maknu … i malo mi nije to tema za dangubu, jer se tu može svašta pričati i svašta ispričati, a da se ništa novo i drugačije ne kaže, jer procene tipa… ovojeznačajnijezbogtogaitogaodonoga, i, ovdeumestotristAtrebaturitipetstA…. nisu način da se poništi slika o poslenicima kulture, o institucijama SrBski rečeno, koje možemo pamtiti, što se mene tiče, i po tim tablama koje udaraju na kuće stvarno ili tobož zaslužnih, pa, rekao sam već, … te table prekrivaju i nakon toga ih “otkrivaju”. Po meni to nije čak ni čestito umirenje savesti, već je čista bezvezarija … Neko nešto pročita ili kaže, nečega se priseti, neko nešto otpeva, neko, ponekad pusti i suzu, a prisutni uglavnom kao na sahrani, kao u muzeju… paze da ne poremete to nešto što ne shvataju, tihi su, hodaju na prstima, tek tu i tamo nešto šapnu i raskrave se tek ako je nakon svečanog čina predviđena zakuska uz alkohol… Zapamćeni su slućajevi da se u takvim okolnostima spontano porodi i preformans koji se može krstiti kreativnim ili kulturnim činom, jer hoće svinjarije ponekad da budu i to, pogotovu u okruženju u kojem se nepoznavanje nečega pravda i brani prividom.

Đorđe VOJNOVIĆ - KOJOT