...-A sada vas molim za malo tisine u atmosferi!Molim da se sanira ovaj dole sukob u bazenu.Dakle,veceras su s nama ovdje estradni umjetnici iz Srbije.Medju njima je i cuveni pjesnik gospodin Ljubic.On je nastupao u novinama,
na televiziji,iz Beograda je.Izvolite!
-Hvala.Ah,ne umem ja s ovim...Dragi nasi umetnici,braco po oruzju,prihvatiste se dugog puta,ostaviste svoj topli dom,izloziste svoje zivote opasnostima.Zasto?
-Pa i ja se pitam,stvarno...
-...Zato sto u vama tece prava srpska krv koja ne moze ostati hladna na bratsku patnju i stradanje.
-E,ispovracacu se,majke mi!
-Sta ces ti da radis?
-Ljulja se splav pa mu je muka...
-...I vi,kao i ja,duboko u dusi osecate da je bratu Srbinu sada potrebno pomoci.Sada kada je njegov dom u plamenu,
sada,kada je njegov sin jedinac s puskom u gori,sada,kada njegova nejac nema hleba!Ali,kako mu mi umetnici mozemo pomoci?Recju?!Zar rec nesto predstavlja?Zar ona,rec,moze nekom u ovim strahotnim vremenima biti od koristi?Moze!Itekako moze!Jedna topla ljudska rec moze biti korisnija od konzerve paprikasa,od pakla cigareta,od vunenih carapa moze biti korisnija,i od pelena moze biti vrednija,cak i od vode moze biti dragocenija...
Post je objavljen 25.02.2009. u 15:17 sati.