Dok sam još dečak bio,
Chesto bi me tu jedan Bog oslobodio
Od dernjave i grubosti ljudi.
Igrao bih se onda bezbedno i dobro
U cveću zabrâna,
A lahori bi se nebesa
Igrali mnome.
I kao što srce
Bilja obveseljevaš,
Kada prema tebi
Nežne ruke pruža
Tako si i moje srce obradovao
Oche Heliose! I, kao Endymion,
Tvoj sam miljenik,
Sveta Luno!
,
O, svi vi verni
Blagonakloni bogovi!
Da ste samo znali,
Kako vas je moja duša volela!
Istina, u to doba još ne zvah
Imenom ja vas, i vi mene ne
Imenovaste nikada, kao što ljudi
Kao da se poznaju čine.
Ipak poznavao ja vas sam bolje,
No ikada ljude što sam znao,
Razumevao ja sam tišinu etra
Reči ljudske nikada.
Mene odgoji blagoglasje
Hujećeg luga
A da volim naučio sam
Pod cvećem.
U okrilju Bogova stasah .
Post je objavljen 24.02.2009. u 23:07 sati.