S Vele Strane u Blatu, Korčula, ne Blato u Zagrebu, spuštam se s jednim detetom za ruku, drugim u kolicima, sportskim, a ono model prototip, platno ko za stare ligištule. I idemo u ribarnicu. Tamo samo muški čekaju na ribu, žemskinje doma oblajavaju neku treću, tri nonice i to, i nešto valjda delaju, tako se priča. I nema ribe, mi u dućan, kad one prodavačice, skuže, furešti. Ajme, a ot kuda ste. A kade ste stali. (Kćer zuji.) Ajme, meni se pari da ste vi iz Zagreba. (Velko dete kopa face, faza prva i pol). Ajme, a lipa su van dica, ajme lipe cure, aaaaajme, a vidi malega, ajme Gospe moja, Mare, Luce, Franjica, ajme vidi ove trepuše (a fakat su trepavice 3XL, ono, dete zatrepće, napravi propuh), ajme lipega malega, ma ajme ća je moli smišan (Velko dete se napuhava). I kupili mi kruh i mleko, paradajz, naučili kaj je luk a kaj kapula, skor sam kupila kilu češnjaka dok smo sve pokopčali, i - van. Kad vani, velko dete: Ove babe pitaju di stojimo, kaj su čorave, pa smo kraj njih stajale, a dalje: Kaj ove babe bogmater (zvono s crkve se počelo klatariti) kaj se njima pari. Kaj im se pari iz uhih? Kaj su one pegle na paru?! (bila je premala da bi glagol pariti shvatila u Onom smislu). I koji klinac one mom bratu govoriju da je smešan, one su smešne, kak možeju tak vređati!!! Kaj je njima moj brat smešan!!! One su smešne!!!
Vidim ja da sam nahrdala, vratim se u dućan (ribe još nema) i velim, drage gospođe, molim vas fino, dajte mojoj kćeri objasnite da mi manje dijete nije smiješno nego da je smišno, a to je kao simpatično u vašem govornom području. Babe se sletile oko nje, učinak nula bodova.
Čekamo mi i dalje ribu, ima da dođe, bivši gore sprema roštilj i loče bevandu od Perice, a mi niz brdo, nagib 45%, a vraćaj se ti sa spizom i dicom uzbrdo, a nagib ostal isti, samo kaj smo još i natovareni. I ugrijaniji, upekla zvizda ka za dišpet. A ća bi od nje u sedmi misec.
Kad, nova particetla na uokvirenom dijelu zida kod peškarije i pjace, a grupa mladića od u prosjeku 82 godine, komentira: AJME, ČOVIČE, AJME MENI, UMRA JURE. - A kad? - pita jedan mladac od cca 79. A ŠĆIERA UVEČER, AJME, A UJUTRO JE BIL JOŠ NA PEŠKARIJU Z NAMI, ČEKA S NAMA RIBU (urla brate, sad ga čujem). I tako se razvila diskusija, svi došli pročitati kaj piše, i oni kaj vidiju bez očala i oni kaj ne vidiju ni s očalama ni s dalekozorom, i nemereš ti virovat, razumiš, jučer bil tu i čeka na ribu, a jedan se sitija da je baš iglice čeka pa taaaako, i to, a čuj, veli jedan, ma ni bil ni star, a tako naglo ode čovik, eto šta ti je život. Ma da, vidiš, ide komentar dalje, a kad pogledaš, ma ni bil ni star, za zbilja, e!!!
Ne da meni vrag mira, vidim ja deca umorna, upekla zvizda do boli, već je pol 9, očajno! kupuj sok a nemaš love, našla neku slavinu s vodom i žicala čašu jednu piljaricu, maloj se gadi čaša, a mali još ne zna piti iz čaše, sranje! Ali moj vrag ne spi ni dalje, idem i ja particetlu videti. Još nisam nosila naočale, još sam vidla kak treba u to vreme. Ajme ako nisam pukla na dva dijela. Moj Jure, Bog mu dal duši lahko, imal 94 godine, mladić u najboljim godinama, jebemti sriću!, kako tako mlad, još se i oženit moga! Da oženit! I dicu načinit! Kaj je tim ljudima staro? Planina?
Kupila sam 2 kile mušula i piči uzbrdo, da i moja particetla tam sutra ne osvane, pa buju rekli, vidi ona matora furešta iz Zagreba, 40 joj godina, tu je našla doć umrit, babetina nijedna, vroh joj sriću odnija!
Post je objavljen 22.02.2009. u 20:30 sati.