Ima malo vremena da sam bila na predavanju u Karlovcu, a koje se zove okrugli stol, kaj nikak ne odgovara istini jer su spojili dve školske klupe pa je to zapravo bil malo poduži pravokutni stol. Predavači tam za stolom, a mi kaj u kinu. Pa ih gledamo. A je bilo jako jako zgodno, predavala je jedna medena doktorica škrinkica koja nemre reći L, i izvjesni jebozovni doktor šrink s francuskim prezimenom koji isto nemre reći L, a da je jebozovan, to veli Mirna (inače socijalna radnica). Baš me prekinula u mislima o tome kak su svi doktori trebali na vreme pohađati SUVAG. E. Mislim ne zbog E, nego R. Meni se više dopal jedan selački praf za praf selački doktor s naglaskom, bog te mlatno, malo višlji od mene i maaaalo tanji, bez priprema je došel, došel je slušati, ali kakvi, zašrafili ga. A viš na njemu da je umoran. Pa je ispripovedal nekaj kaj opće nisam pohvatala. Rekel je prvo zapravo da je selački doktor, a to opće nit nije moral reći! Onda je spomenul jednookog Džeka (ne Đeki Čena), nego jednu personu non gratu iz polit'ke (dobra ova latinsko-hrvacka deklinacija). I onda je rekel najemput: Hvala, evo toliko. A mi zujimo.
A mi fakaat čekamo, ha, ha, ha, ha, eeee, ha, ha, ha, ha, ha,ha, onda se, onda se javil pak jedan debeli koji se očito uvijek mora javiti, taj tip, a kojeg znam otprije, a koji me svojedobno, htel pohračkati s u stilu da sam ja debela (a ne, nisam, kaj bi, ali sam za njega Bond, James Bond, ili svejedno, može i Mirković, Igor Mirković) al nije naišel na odaziv publike, a koji me sad uredno izbjegaval. I pital je jebozovnog doktora s francuskim prezimenom, a koji ne može reći L, da kaj daju narkićima da ih smire i kak ih s toga onda skidaju, onda je doktor nekaj odgovoril ko pravi Sanader, kolko je sati, sam u nju pada, i još je dodal nešto kao – ko rano rani, Zemlja je okrugla, i svi smo bili zadivljeni, a ja mislim da se debeli sprema preći na nekaj jačega, kad je već videl da mu vređanje nede. Onda smo svi šuškali s papirima jer je jebozovni doktor s francuskim prezimenom i manjkavim R nacrtal krug na papiru i fotokopiral ga i podijelil svima (prije predavanja) i rekel je da je to zapravo torta (naravno da sam htela pitati od čega ali me Mirna trknula u rebra), i tak kak ide odvikavanje i to, da ne bi bilo povrata u prijašnje stanje i to. (Ne vjerujem da je ovo jasno opisano ali imam papir pa mogu pokazati na blogu, ak mi neko objasni kak se to upucava!) Onda se opet ubacil očalinko selski doktor bucek i rekel je da praf za praf moraš nekad i metodom ko policajac ili Vejn, Džon Vejn, nekog munuti kundakom u rebra da bi ga na silu nateral da se počne lečiti, razmeš, ha, ha, ha, jeboteled, viš tog sam se setila, normalno. Onda je urliknula baba kaj radi navodno u Zagrebu u Remetincu, ne znam, policajka, psihologinja ili socijalka, da oni tam nemaju takve metode, jer je u međuvremenu jasno i Mirna neki svoj slučaj ispričala i pohračkala policiju (to joj je uža specijalnost, mogu reći da je blizu savršenstva) i onda su svi imali nekaj za reći, a zapravo sam nekaj trebala reći ja, ja sam važna jer ja jedina pišem kaj je bilo, a to važno kaj sam htela reći je da svi idu lepo vrit, jedino ona slatka šrinkica i ja se ne slažemo s takvim kundakovim metodama, (ona jer je šrink, a ja zato kaj sam ju posle pitala pa tako to). I da u Remetincu više nema mesta ni za muhu, a kamoli za človeka, pa još sa sela. Onda je onaj jebozovni doktor s francuskim prezimenom (ma onaj kaj nemre reći L!) rekel da su tak jednog hteli ukebati al je bil jaki kaj bik, (smotal je pit bulla ili kak se to zove, ono, s kokom (jebote, zoološki vrt!) s pivom, maricom, konjakom, i tak pa ih je razbucal, pa su ga zvali (ne bika, doktora s francuskim prezimenom) doma, ne?, pa im je on rekel: Kaj je zbiljam tak jaki? A oni su njemu rekli: Da. Je! Onda je on njima rekel: Onda mu dajte još litru žestice pa kad ga opali, nek ga četri malo jača otpeljaju na detoksikaciju. Onda su se pobunili ovi iz zagrebačke Vinogradske da nek takve peljaju k njemu u Jankomir, ali je on rekel (jebozovni doktor s francuskim prezimenom dapače i ponekim dalmatinskim naglaskom) da on dela u Vrapču. Pa tak nisam saznala kaj je bilo s tim jakim kaj bik. Uglavnom uvek ostanem bez konkluzije. Ko u gimnaziji: Premisa 1.: Svi Kinezi su ljudi; Premisa 2.: Svi ljudi su krokodili, 3. Konkluzija: Poskupila poštarina.
Onda su svi išli žderati a izbor je bil tak bogat da sam odmah prepoznala hrvacki standard koji imam i doma, pa bar tri kutije keksih raširene po stolu ko za slavonsku svadbu! Onda smo otišli doma.
Post je objavljen 22.02.2009. u 19:12 sati.