Pregled posta

Soja kao grickalica

Ne volim soju. Prije nego što sam isprobala ovaj recept soju sam kuhala oko pet puta. Radila sam sojino mlijeko i sojin sir, ali meni se ni kupovne varijante toga ne sviđaju, pa me domaće varijante uopće nisu oduševile. Radila sam i nekakva variva: to je ono kad hrpa povrća pliva u nekakvoj vodi, pardon u «juhi». Možete zaključiti da ne volim juhe/variva pa mi se ni ta sa sojom nisu svidjela.

Ovo je jedini recept (za sada) u kojem mi se soja sviđa.


3 šalice soje
3, 5 l vode
(1 žlica ulja)
sol, papar, mljeveni čili
nasjeckano (suho) začinsko bilje (origano, ružmarin…)


Soju operite u hladnoj vodi i odstranite eventualno «smeće» koje pliva po vodi.
Prelijte ju hladnom vodom i ostavite ju namočenu preko noći (u vodu možete dodati 3 žlice soli; ali sol možete dodati i kasnije).

Sutradan ocijedite soju i rasporedite ju između nekoliko slojeva papirnatih ubrusa (jednostavnije je s kuhinjskim krpama). Dobro ju osušite da ne bude mokra.

Soja je od močenja u vodi nabubrila i u ovom slučaju ju ne treba kuhati!

Osušenu soju stavite u zdjelu i dodajte ulje i začin(e) po želji i promiješajte, najbolje rukama (ali nemojte zdrobiti zrna soje).
Ne trebate staviti puno začinskog bilja, samo ga malo posipajte po soji. A i ulja se stavlja malo, tek toliko da to bude malo masno, da se zrnca soje "svijetle".

Lim za pečenje obložite papirom za pečenje i na njega u jednom sloju rasporedite soju. (Ne morate koristiti papir za pečenje, ali ja ga stavim da poslije ne moram ribati lim za pečenje. )

Zatim stavite lim u hladnu pećnicu i uključite ju na 100-140 stupnjeva. Pecite soju da lagano porumeni (ovisno o temperaturi, potrebno je oko pola sata).

Pečenu soju posolite (ako niste solili vodu u kojoj se močila) i dodajte papar i mljeveni čili, ako želite.

Ostavite soju da se ohladi i onda ju poslužite.


U originalnom receptu ne upotrebljava se ulje, ali ja ga stavljam po uzoru na recept sa slanutkom.

S uljem je ukusnije, naravno, masnoće su nositelji okusa. Zašto većina ljudi obožava prženu hranu? Zato što je ukusnija od one, danas seksi nazvane «zdrave prehrane». Što volim čuti onu "poslovicu": "On/a nije na dijeti, on/a se samo zdravo hrani (ili zdravo živi).". Mislim da smo dovoljno pametni da prihvatimo činjenicu da je ta "zdrava prehrana", ako se pravilno provodi, zapravo "cijeloživotna dijeta".
Znam da je to stvar ukusa. Trudim se svaki dan pojesti nešto zdravo, ali kad bih rekla da mi je to jednako ukusno kao i nezdrava hrana, lagala bih. Posudila sam jednom u knjižnici nekakvu kuharicu zdrave prehrane. Tjedan dana sam se "zdravo hranila". Ni na jednoj dijeti nisam bila tako živčana i gladna kao na toj «zdravoj prehrani». Bez brige nisam platila zakasninu u knjižnici jer sam jako brzo vratila kuharicu.






Ja ovu soju solim kad je pečena, nisam nikad dodavala sol u vodu u kojoj se ona moči.

U originalnom receptu piše da se u vodu u kojoj se soja moči može dodati šećer pa će onda soja biti slatka, tj. to će onda biti slatka varijanta grickalice (naravno, ne dodaju se papar i začinsko bilje). Nisam probala tu verziju.

Ne znam zašto se soja stavlja u hladnu pećnicu. Ja sam ju već stavljala i u zagrijanu pećnicu, ne znam koja je razlika.

Obično to pečem na 140 stupnjeva, tako je naravno najbrže pečeno.

Pečenu soju možete dodati u povrtne salate, ako volite nešto hrskavo u salati (umjesto popečenih kockica kruha).

Ne morate se držati ovih omjera iz recepta, ali važno je soju prelijati s puno hladne vode da se može močiti preko noći.


*Recept je iz kuharice: Jela od soje, uredio Boris Vale, Advent, Pula, 1995.



Post je objavljen 22.02.2009. u 09:53 sati.