Zhivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znash..
Josh uvek shminkam stvarnost tvojom bojom jer drukchije ne umem,
Ne razumem..
Ne zhelim pred lazhnim svetom celim da se lazhno veselim..
to nije osmeh, to je grch, ljudi su slepi..
Lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazheno nehotice
znam da znash..
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne rechi praznim danima,
nestajesh..
i pricha odavno nije fer
lepotica i zver, suvishe razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracham se njima,
zar mislish da se stvarno ponosim time?
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju chak ni ime
samo te ochi posechene vetrom
koje sjaje bash kao i moje
znam da znash
al' ne vidish i ne chujesh
i ne znash koje male stvari se broje
i dok porazi se roje plashim se da priznam da postojish,
rane gnoje
i da mi falish..
fali mi dodir, fale mi rechi,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazhi, fale sitnice, dosta krivice..
ptice selice nestaju
ja ostajem i svi ti pogledi me plashe
prokleti srechni zagrljeni ljudi, te uloge su bile nashe
samo moje i tvoje
a gde smo sad?
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijesh, toliko dash,
ti nisi smela
znam da znash,
znam da znash,
znam da znash..
Post je objavljen 21.02.2009. u 10:40 sati.