CUTI,CUTI UJKO,UBICU TE JA,ZNAS LI ONU NASU STIZE VOJVODA(LUDILO):
Zeneva,Svajcarska-Topusko,Krajina,prolece 1995.godine
...U Topusko je stigla s prvim sumrakom.Premda je prolece kalendarski bilo stiglo,nij se osecalo u vazduhu.Sneg,sto bese napadao jos pocetkom novembra prethodne godine,jos se ponegde beleo.Za Svajcarsku je to bilo normalno.Ovde ne.Marija nije mogla da odagna od sebe onu,staru,narodnu izreku,koja je govorila da godina,u kojoj sneg napada na Mitrovdan,nikako nece biti dobra,i cinilo joj se da je to jos jedna,nemusta potvrda saznanja sto joj ga Peter bese saopstio.Umornim korakom podje prema jednom od hotela,unutar kompleksa sto nekad bese pun gostiju,koji su ovde dolazili zbog lekovite banje po kojoj je ovo mesto bilo cuveno,a sada uglavnom bio prazan,ili sluzio kao privremeno skloniste za vojsku.Cinilo joj se da na svakom koraku vidi i cuje potvrde,znake predstojece opasnosti.Pozele da zavice iz sveg glasa:LJUDI,IZDANI STE!PRODANI,UKALKULISANI KAO POTROSNI MATERIJAL!UCINITE NESTO DOK JE JOS VREME,DOK JOS MOZETE!USKORO NECETE MOCI NISTA DRUGO DO DA BEZITE GLAVOM BEZ OBZIRA!
Ali,cutala je.Sve je bilo uzaludno!Nista nije mogla da uradi.Pozele da se i ona okrene i pobegne,ali znala je da ne moze.Presla je toliki put da pokusa spasiti Kristijana.Jedan zivot,koji sada bese u strasnoj opasnosti,zivot posvecen do kraja istoj stvari kojoj je i sama bila odana do poslednjeg daha.Nije mogla,nije smela da bezi.Osim toga,morala se videti i sa potpukovnikom Krsticem.Imala je za njega vazna obavestenja.Ovog puta od Petera.Vazne stvari,koje su mogle pomoci njenom narodu da se barem ublazi katastrofa koja ga je cekala,informacije o tackama udara,strategiji,planovima neprijatelja...
(Dusanka Prokic-"SPIJUN KOJI JE UMEO DA VOLI",NNK International,Beograd,2005.)
Post je objavljen 20.02.2009. u 00:53 sati.