Bila sam jako mala. I sve sam proživljavala jako jako. Dovoljno je bilo samo da zamislim i sve je oko mene bilo stvarno. Jedne noći sam zamislila kako će bit jednom kad umrem. Bilo je strašno. Zamislila sam sebe kako me nema, a svijet dalje postoji. Izmišljaju se novi auti. Zamislila sam brdo novih auta koje neću vidjeti jer me neće biti, i počela se drati iz sveg glasa. Došla je baka i bilo joj je silno smiješno da plačem, jer ću jednog dana umrijeti. Rekla je - vid` kol`ko sam ja stara pa se ne brinem.
Baka je odavno umrla, a auti se množe i kote i smrde i smetaju i ne možeš više hodat od njih...pomalo mi ih je pun klinac. Sve je više stvari kojih mi je pun klinac. Bit će da je to put prema bakinom stavu....
Post je objavljen 19.02.2009. u 20:50 sati.