CUTI,CUTI UJKO,UBICU TE JA,ZNAS LI ONU NASU STIZE VOJVODA(LUDILO):
Zeneva,Svajcarska,leto 1992.godine
..."Ovo ne moze biti istina,"satima je ponavljala u neverici."Ovo se ne dogadja,ja ovo sanjam."
Ne,nije moglo biti istina da je upravo NJENA lepa zemlja,NJEN narod prozivljavao sve ovo sto se u kovitlacu smenjivalo na udarnim vestima.
Ali,bilo je.Marija je,porazena i smozdena,morala da prizna sebi.A potom
lazi.Jezive,strasne lazi o njenom narodu.Jedan sok je smenjivao drugi.Na sopstveni uzas,Marija je gledala kako se Srbi proglasavaju modernim varvarima,ubicama bez premca,koljacima u srcu civilizovane Evrope,silovateljima,genocidnim narodom.Marija se pitala gdje je kraj.
Odjednom,suocila se s nepoverenjem i podozrenjem u ocima ljudi koji su do tada prema njoj bili fini i ljubazni.I ONA JE SRPKINJA,imala je osecaj da joj sapucu iza ledja.Deca su se zalila da ih u skoli nazivaju pogrdnim imenima.
Stevan je to resavao na sebi svojstven nacin.Patriotizam je ispoljavao sedeci u kafanama,pevajuci iz sveg glasa srpske pesme,preteci nevidljivim USTASAMA,psujuci OLOS BELOSVETSKU KOJA NAM KROJI POLITIKU,a ujutro lecio mamurluk,pivom na prazan stomak.
"Sta time postizes?"pokusala je nekoliko puta da ga prizove pameti."Tako samo jos vise pogorsavas ionako losu sliku koju imaju o nama.Kada te vide kako sa onim tvojim nazovi prijateljima urlas po kafanama i penis da ces pobiti sve sto nije srpsko,sta mislis,da li ce poverovati,kada im kazemo,da su Srbi nevini a Hrvati fasisti."
Stevan je mrko gledao.
"Mnogo si se ti nesto profinila.To te filuju one pizde od politicara i navodnih humanitaraca s kojima se druzis.Ne mogu da uticu na ljude koji misle svojom glavom kao ja,pa nalaze zene da,preko njih,demoralisu nasu vojsku."...
(Dusanka Prokic-"SPIJUN KOJI JE UMEO DA VOLI",NNK International,
Beograd,2005.)
Post je objavljen 17.02.2009. u 13:13 sati.