Ja nisan nikad bila praznovjerni tip, ali ovo šta ću van ispričat je živa istina.
Onoga momenta kad ja odlučin rastrit robu, kiša odluči padat.
Zbog toga me moji susidi jako volu. Oni su tu pojavu uočili prije mene, pa kad vidu da ja svoju robu krenem rastirat, oni brže boje svoju počnu skupjat.
Ma jesan li obisila dva komada robe na žicu, eto ti kiše!
Tako ja neki dan taman obisila na tiramol one punparice šta mi ih je baba ostavila u dotu za ladna vrimena, i naravno, nebo se isti čas naoblačilo, i prve kapi kiše krenile.
Stala san malo pa se zamislila. Ovaj put mi je bilo stvarno dosta. Pa odlučin vidit ko je luđi, ja il' kiša.
Obisin još dva tri komada robe, a kiša pojača. Taman je lipo krenila, a ja brže boje zavrtin tiramol i pokupin tih par komada robe, samo da vidin šta će kiša sad.
Čin san makla tu robu sa žice, kiša prestane!
U tomen momentu san shvatila : ovo između mene i kiše je nešto osobno!
Pa se zaintačin. Dobro, mislin se, sad ćemo vidit kome će prije dosadit!
A ujedno san tila da to bude ka jedan ajmo reć znanstveni eksperiment, koji bi moga čovječanstvu pružit odgovore na mnoga pitanja u vezi kiše.
Čim je dakle kiša stala, ja opet počnen vraćat robu na žicu. Nisan uspila dva komada obisit, eto nje ponovo pada.
Skupin opet robu, ubacin je kroz prozor na krevet, kiša stane. Ja opet bržen robu na žicu, ona krene.
Onda san se zanila, bila san sva zapuvana i priznojena, ubacujen ja robu i izbacujen, ubacujen, izbacujen, ubacujen, izbacujen, ubacujen.... i ko zna do kakvog bi revolucijonarnog otkrića bila došla, da susidi nisu zvali Hitnu pomoć.
Volin ja svoje suside. Al' ne moraju uvik zabadat nos u tuđe stvari. I u tuđe tiramole...
Post je objavljen 16.02.2009. u 14:48 sati.