znam da nisam dugo pisala ali nisam imala inspiracije.
U međuvremenu se mnogo toga dogodilo. I dobroga i lošega.
Kad vam život pokaže i dobru i lošu stranu tad saznate da ništa nije
onako kako vi to želite. Sama sam se u to uvjerila.
Kad se dogodilo nešto dobro bila sam sretna. Ali kad se dogodilo nešto loše
uvijek sam se pitala zašto baš ja?! Zašto se meni to moralo dogoditi?
...
Bliži se Valentinovo a ja sam nesretna. Trebala bih biti sretna ali nisam.
Na lice sam stavila masku sreće, a unutar sebe plačem i tugujem.
Da. To sam ja. Uvijek nesretna zbog nečega. Nikad zadovoljna s onim što imam.
Ali kad to izgubim tek onda shavtim koliko mi je nešto značilo.
Poruka koju sam iz toga naučila je da nikad nesmiješ biti nezadovoljan s onim
što nemaš nego moraš biti sretan s onim što imaš i nikad ali baš NIKAD nemoj
misliti da to nije nešto i da ti to ništa ne znači jer na kraju svega ćeš shvatiti koliko
ti je zapravo to značilo. I proklinjat ćeš sebe i svoj život. Zato uvijek pokušavam od
sad pa nadalje biti zadovoljna s onim što imam i neću više misliti da to nije ništa.
Jer uvijek je nešto ali nikad ništa.
Post je objavljen 08.02.2009. u 21:00 sati.