Vi koji me stvarno čitate znat ćete da sam ja ustvari puno svestranija nego šta ostavljam dojam na prvi pogled.
Znat ćete da imam predplatu u HNK i da me nekad zna ponit neka predstava toliko da se znam
otrgnut od svojih uobičajenih brljezgarija. I brljezgat na jedan malo drugačiji način.
Stvarno nemam namjeru analizirat večerašnju operetu, nisam ja baš neki ekspert za to.
Ne razumim se u tehnike pivanja plesanja i glume, ali znam kad mi je lipo. A večeras mi je bilo lipo. Puno lipo.
Prvo vratilo me u ditinjstvo, kad su me starci vucarali po kazalištu, di sam ja vrlo često spavala, negdi u kantunu lože, ali ni tada prije par desetljeća, kad sam prvi put gledala akvarel nisam spavala. Tako da mi je danas cila ta opereta probudila neke davne emocije.
Znate ono, stari sa bafama, stara sa ogromnom trajnom, a mi dica...
Pa sve te arije koje bi pape zna pivat po kući....
Na prve taktove već mi se pojavija osmjeh na licu i nije silazija pune tri ure.
Ja vam ovu novu varijantu Akvarela toplo preporučujem, mene je nasmija do suza, razgalija mi dušu, vratija u ditinjstvo, a opet tako lipo povezala me sa sadašnjim svitom i splitom...
Nebi ovaj put pričala o Tonču i Marici, rađe bi se zadržala na Perini i Alešandru.
Koji su meni bili preslatki.
Perina- Jelena Bosančić
Alešandro- Goran Marković
Ustvari najrađe bi se zadržala na Alešandru, smišnome, šesnome,sve neššššštooo
Ma otiđite, vidite, procjenite, guštajte, veselite se i volite...
Mali je smak svita...
Post je objavljen 11.02.2009. u 23:43 sati.