Pregled posta

niste me se riješili =)

Čuda se događaju-ukazala sam se! Obzirom na činjenicu da jedva držim oči otvorene, i da žudim za svojim krevetom, danas ću ukratko spomenuti što me iživciralo u zadnjih par tjedana. Znam, znam, opet samo kmečim... Ma preživjet ćete još ovaj put! Daklem...

Fucks. Zadnji tjedan predavanja imali smo kolokvij. Obzirom da me to gradivo stvarno zanima, nisam imala frke s učenjem, pa sam čak i neuobičajeno mirna došla na faks. Inače se užasno gužvamo u uvjerljivo premaloj predavaoni, pa da bi se izbjeglo masovno prepisivanje i slični mutni poslovi, pisanje kolokvija organizirano je u dvije grupe. Ja u drugoj, fala bogu, pa sam mogla spavati barem tih sat vremena duže. Malkice sam uranila, pa me zaskočio neki lik koji je pisao kolokvij u prvoj grupi, s pitanjem kužim li ja zadatke vezane uz gradivo. Pošto sam zmajski naučila, rekoh da da. Odjednom čovjek izvadi neke lijeve papire, ja gledam zbunjeno i ne kužim o čemu je riječ. Ispostavi se da je u pitanju zadaća koju treba predati u uredovnicu u roku od neka 2 sata. Čovjeku se žurilo, pa nisam stigla pošteno se raspitati. Pošto mi se nije dalo solo čekati ispred predavaone, izašla sam prošetati se malo oko faksa. Vratila sam se par minuta prije dogovorenog termina, a moja grupa je već pisala kolokvij (čisti bezobrazluk, jer nisu svi mogli pisati jednako dugo). Napisala sam kaj sam trebala vrlo brzo, pa sam izašla van čekati dok netko drugi izađe da ga zaskočim za zadaću. Prvi je izašao jedan kolega s godine. Rekao je da su oni tu zadaću predali još prošli puta. Spomenula sam da ja nemam pojma o tome, pošto me na zadnja 2 predavanja nije bilo zbog bolesti (tj. na jednom sam bila 15 minuta, ali me uhvatio užasan napadaj kašlja, pa sam izletila van). Odgovor? „Pa često ste, vi kolegice, u zadnje vrijeme bolesni“. Moram priznati da me prilično zasmetao njegov komentar, obzirom da stvarno i jesam bila bolesna. Uglavnom, nisam dobila nikakav prihvatljiv odgovor na pitanja o zadaći. Poslije sam pitala još jednu kolegicu koja mi nije znala pomoći, nego mi je rekla da potražim profesoricu. Ali, cijenjena je profesorica već otišla, pa je ta opcija propala. Par dana kasnije, dolaze rezultati kolokvija. Prema očekivanju, rasturila sam. Eh, ali pošto nešto mora poći po zlu, dobila sam odmah udarac ravno u facu. Profesorica mi prokomentira da moram ponovno upisati kolegij, jer nisam predala zadaću. Zašto? Cijenjeni kolega dupelizac se pojavio pred profesoricom sa izjavom da je on mene upozorio na zadaću, a da sam se ja oglušila na ta njegova dobronamjerna upozorenja. Prema njegovoj priči, ispalo je da sam bila pravovremeno obavještena o zadaći, ali da sam iz čiste obijesti ili tko zna čega, odlučila ne predati je. Čisti idiotizam! Zašto bih, pobogu, radila samoj sebi na štetu? Obzirom da je moja riječ protiv njegove, popravka nema, ali ako ništa drugo, barem ću iduće godine imati jednake uvjete kao i ostali. Tješi me da je moja savjest čista. Ovu peticu u indeksu sam stvarno zaslužila. Jebiga.

T-com, ili, kako bi ih moje najdraže nazvalo, peder kom. Kao i većina ostalih, imam internet preko peder koma. Naravno, korisnicima sve najgore, pa je adapter za modem relativno brzo otišo u tri rodna mjesta. Misleći, adapter ko adapter, krenula sam u potragu po gradu. Prošla sam više od 10 dućana s tehničkom opremom, nigdje takvog adaptera kakvog ja tražim. U nekom među zadnjim dućanima prodavač me upozorio da ću vjerojatno jako teško naći to što tražim, a u zadnjem u koji sam ušla, čovjek je isti čas prepoznao o čemu se radi, i rekao da im dosta često dolaze ljudi s istim problemom. Rekao je da takvih adaptera nema u prodaji koliko on zna, te da bi se trebala obratiti t-comu koji ih daje u svojim paketima, te valjda imaju opciju kupnje novog adaptera. Naivci... brat se odšetao do najbližeg centra, gdje mu je gospodična rekla sljedeće- adapter dolazi isključivo s modemom, pa bi trebalo uzeti novi modem ako želimo na net. A najbolje tek dolazi... Cijena modema- 700 i kusur kuna, obzirom da im se nismo obratili odmah pri produženju ugovora (prilikom čega smo od njih dobili, tj „kupili“ i žnj fotoaparat), ili opcija uzimanja maxtevea, gdje bi nas novi modem došao „samo“ 200 kuna. Brat, naravno,nije htio ni čuti za takvo što, ispitivao ju je isključivo za adapter, kome da se obrati i slično, dok se gospodična i dalje nije micala s maxtevea. Strašno! Fala bogu, na kraju smo adapter nabavili od frenda koji je imao viška, ali pao je dogovor da odmah po isteku ugovora odjebavamo peder kom za vjeke vjekova...

Kronični umor. Muči me već mjesecima i ide mi na živce. Točkica.
To je to za danas, do skorog tipkanja, pozdravlja vas vaša mala fizičarka!


Post je objavljen 11.02.2009. u 00:40 sati.