Pregled posta

Opet ponedjeljak....

Ponedjeljak je doista počeo užurbano, napeto...kako i dolikuje početku tjedna – naravno, uzmemo li u obzir napunjene baterije, regenerirane možda vijuge, napunjena pluća kisikom, ugodan mali umor.....

Vikend je prošao u duhu prvog ovogodišnjeg posjeta viksi i doista sam se malo napunio. Vrijeme je, naravno, bilo šućmurasto, više kišovito, pa me omelo u nekim planovima, ali.... obavio sam neke unutarnje poslove koje baš i ne volim, ali se moraju zbaviti...Malo sam se posvetio štucanju drveća, a i majstor od lože mi je složio dodatni posao – neplanirano i neočekivano sam morao ravnati put – no, uzevši sve u obzir...razlika u cijeni od prije par mjeseci... isplati se.... Dakle, kud idu ove cijene? Nema tome dugo.. deveti mjesec..planirao sam uzeti lož ulje, ali navrat na nos donesena odluka o operaciji, sam zahvat i oporavak nisu mi išli na ruku izvesti taj zahvat...i sva sreća... tri soma kunića ostalo u džepu! Ludilo…jadni oni koji su morali tada uzeti ložu…… I sad, kad sam već kod toplinskog energenta…slušam, Rusi pojeftinili plin za cca 30% jupiii! A mi poskupili za otprilike toliko! Gruba računica…barem 50% nečija dodatna zarada…ma ne, ne može mi niko to opravdati nikakvim troškovima, nikakvim bjesomučnim obrazloženjima..pa ni formiranjem cijena po Mediteranskom „zakonu“ ma što im to značilo… U najmanju ruku cijena nije smjela ići gore…no… Vlada…“vlada“, ima neke Odbore..pa, hajde, povjerovat ću da će neko reagirati na ovo, kad već nisu na razna pojeftinjenja benzina, dizela, lože..koji su, kao energenti, transportni troškovi bili uzrok masovnih povećanja cijena.

E baš sam, nekako, analitičarski danas raspoložen….

Ujutro sam, udovoljivši zamolbi jedne stranke, pojavio se prije pola osam da sredimo neke papire na obostrano zadovoljstvo, a već prije osam me guzda zvao da se hitno nacrtam kod njega. C. c c … malo me frka uhvatila..kaj sam opet skrivio? Pojavio sam se kod njega svjetlosnom brzinom..a udaljeni smo petnaestak kilometara (ne bi se žalio da smo i više hihi)..Dođem ja…on zauzet, proćakulam sa tajnicama, obiđem ostalu ekipu…OK..ne sve, samo neke jedinke koje su mi drage…ON još uvijek zauzet….ma, kud sam žurio, već sam trebao naučiti da odmah kod njega ima drugo značenje. Čekao sam jedno pola sata…a onda je, onako u žurbi, zaposleno, izjurio van, otpratio sam ga (ko body gard hihi) do „njegovog“ vozila, dobio „strateške“ upute – iliti…nove zadatke od kojih mi se kosa digla na glavi, ali, da ne stignem brundati odmah me pitao „ jesi donio plan obilaska terena?“ „Nisam!“ gotovo sam mu zaurlao u uho jer je taman neki kamion prolazio pored nas. Pogledao me sa upitnikom iznad glave čekajući pojašnjenje.. Pokušao sam, što mirnije, odgovoriti da uz sve što mi je zadnje vrijeme „prebacio“ baš ne vidim prostor za izostanke…osim..ako ne misli moj posao „prebaciti“ nekom drugom. Njegov pogled odavao je novi plan….“pa dat ću ti lap....“ Mislim da sam počeo mucati… kako to obično biva kad mi digne tlak….kako sada, odjednom, taj dio opet je u mojoj nadležnosti? Pa smijenio me je! Neka ide moja „zamjena“… ali, ne..ona je gospođa, kako će on to njoj dati…Pa ja sam gospodin!!! OK… samo sam si malo to glasno izgovorio da vidim kako zvuči…pa, mogao bi se i priviknuti hihi. Ne znam koliko ću moći „vrdati“..ali….trudit ću se.

Po povratku u bazu dočekale su me moje tete u sobi… kojih, nije bilo kad sam ja odlazio u Upravu..Pa di si ti? Zvao te……, hitno te trebala…..!!! Pogledam ih.. Pa dobro, zar ni jedna od vas tri još nije pogledala svoj komp? Kaj ste uopće do sada delale? I krene priča…ma nisam ja njih prozvao..ali, samo da su upalile komp vidle bi moju poruku…koju sam svakoj ponaosob ostavio na tastaturi! Ma kome se ja uopće javljam???

OK..strasti su se malo smirile..krenulo je njurganje jer, riknuo je aparat za kavu… ajme… poludio sam… dao sam im svoj kapučino..evo, zmučkajte si, samo pssst…ne mogu, već mi je glava ko bubanj…..
No, nije to sve… moja Seve je otišla u grad….. i nema nje, nema…ma super, jedno grlo manje u sobi… malo je tiše..samo, samo malo… ali ne….a neeeeee..ode, a ostavi mobitel koji bjesomučno zvoni..a muzika…prestrašnoooo.. .ja to ne mogu slušatiii…. I sad, ja sam isfrustriran, vaki, onaki…. Kad, nakon valjda desetog puta kolegica vrisne..e sad mi je dosta!!! Ljudi…prestrašil sam se..kako je zagrmila a nema je neg metar i žilet.. i krene ona prema njenoj torbi, stane kopati…. Nađe mob….a u tom trenutku ova na vrata…ajme…Što mi kopaš po torbi? Ne mogu više slušati ovaj histeričan zvon!!! Aha…dobro, neka si, moglo je biti i hitno…ajme., od galame do ljubljenja… idem, idem prošetati malo… po hodniku ko profesor Baltazar….
U toj šetnji prekine me galama… Smotani…daj dođi u wc zaglavila se teta…. Kak se zaglavila? Imamo jednu podeblju kolegicu i prvo što mi je palo na pamet..ma, bolje da i ne kažem na glas… a one meni…ma neeeee…. Nemre se otključati..aha… i krenem ja prema WC… kad..opet galama…ma neee… ne u ženskom… u muškom!!! Joooj… dakle, nisam se još pojadao kako smo nas par jedinki ugroženi…ni WC nemamo „svoj“…jer, činjenica je…žena je više..i to, bez kompleksa juriša u svakoj prilici i neprilici…prema potrebi…. I kaj bi ja sad, pa nisam ja bravar…. Teta unutra paničari… a mene smijeh primio… naravno, imao sam nešto za dodati…. I sad, zezam se ja, smirujem je, osjetim da ju je malo panika preuzela…. Ali, kaj da napravim..pa nemam alat…. Sjetim se nekog šrafcigera u stolu…odem po njega, uzmem veliku bušilicu za papir koja je glumila čekić… i udri..malo sam oblikovao štok i nekako smo ta vrata otvorili…ajme koji zagrljaj sam dobio…uf..i sad osjećam taj stisak…. Iskreno, sad samo čekam da mi guzda na plaći skine za popravak štoka hihi…
A ludog li dana… gledam na sat..treba još izdržati… nije kraj..nije….
Kompač i dalje ima neke manevre..malo odradi, malo zaspi, malo se smrzne… rekoše stručnjaci..treba nova kanta…ajme. Ma ne treba! Bar neću moć delati..ja nisam prijavio kvar… kome smeta nek prijavi .. .meni je baš…kul hehe (bitno da ponekad na blog mogu, to kaj mi gmail baš ne radi još ću i preživiti)

A sutra.. sutra je veliki dan za moju kumicu..danas mi je već tri SMS poslala u različitim oblicima da me posjeti na tortu, da me voli, i hoću li ja sutra stići malo do nje… ma naravno da hoću..jedino, iskreno, bojim se malo kume…mislim da će me opet naprašiti…. Da sam pretjerao.. ali, kaj ja mogu kad nemrem odoliti… što sam kumici uzeo…? eh, jedan slikarski kofer sa priborom…tempere, vodene, pastele, krede, plastelin, bojice…..



Jaknicu bez rukava u koju sam se zaljubio na prvi pogled……



Hm… majice, bademantl, trenirku i naravno, slatkiše… ma jelda nisam pretjerao? Uf… jadan ja sutra.. .

DODATAK:) 10.02.2009. U 0:20

SRETAN ROĐENDAN MOJOJ KUMICI...I SANTEI...EH TI VODENJACI:))) TEŠKO S NJIMA, ALI BEZ NJIH JOŠ I TEŽE:)

Post je objavljen 09.02.2009. u 19:26 sati.