Pregled posta

Australija u srcu i u kući

Dragi Nashi,

Nikidan smo gledali film Australija. Film toplo preporučamo svima koji imaju viška vrimena jer traje miljun, a još kad ubacu pauzu filmu nikad kraja. Srića je nama bi OK pa smo istrpili.
Ali ono o čemu smo cilo vrime razmišljali bile su naše mnoge veze s Australijom. Ovi koji ne znaju, sad je vrime da doznaju da je Australija naša duhovna domovina. Naša sveta gora je Uluru (klik), a na Našen nebu sjaji Južni križ. A ako ste, dragi čitatelji, mislili da je boja ovega bloga slučajno odabrana sjetite se koje je boje krug Australije na Olimpijskoj zastavi. Ne zaboravimo i da u Melbourneu već imamo i počasnega konzula (klik).

Nadalje, iako smo miljama daleki od Australije, u galaksiji Golly&bossy Min smo zapravo australska dijaspora* i prolazimo sve muke naših iseljenika unazad 100 godina: tako smo fatigali na kani**, u rudnicima u Broken Hillu (klik, klik), a najviše Nas muči što stalno šaljemo dolare da se sredi stara kuća u Staremu Kraju, a domaći svit sve to strati na kafe.

Dobro, to je u galaksiji Golly&bossy, ali u stvarnem svitu svi min iz Starega Kraja odrasli smo uz Australiju. Svakomu je bar pola familije tamo i nema kuće u kojoj nema tragova Australije: majice s kartom Zapadne Australije, kalendari, kuhinjske krpe/kalendari, satovi, pijati, lapisi, tavaje, kape, takujini, kušini... Popis je beskrajan, a svakako treba istaknut da je australska fauna glavni motiv tih suveniri. Među faunom se prisutnošću posebno ističu klokani i koale. Drugi motiv su most i opera u Sidneyu (kad smo bili mali mislili smo da je to najvažnija i najveća opera na svitu).
Reka nan je kolega, koji isto ima iskustva s australskom dijasporom i nevjerojatnom ponudom suvernira, da on misli da je na aerodromu jedan veliki bunar sa suvenirima i svi koji izahodu iz zemlje zagrabu iz tega bunara i donesu u Stari Kraj.

Da puno ne duljimo evo da pokažemo kako se Australija materijalizirala u našen prebivalištu, a zamolili smo i Sestru da doma u Staren Kraju slika što ima***.


Podmetači za čaše: klokani, koale i nike rajske ptice. Fali kukubara koja je inače prilično neugledna (klik), ali koja je nama doma važna jer je Dida bar tri puta godišnje priča priču kako je ulovi kukubaru. Dida je inače svojevremeno isto bi australska dijaspora. Do tamo je plovi 2 miseca jer je bi niki rat i nisu mogli proć kroz Suez nego su morali kolo Afrike. U Australiji je radi na farmi, a kad je ulovi kukubaru gazdin sin je reka, a dida ga uvik citira: "Father, father, Tony cought kookaburra!"
Didi je iz Australije ostalo ništo engleskega, najviše beštimije, a kako Baba ni volila da se beštimaje dopuštala je jedino beštimije na engleskemu jer ih ni razumila. Bloody fucking bastard u Didinoj interpretaciji se pretvorilo u bledi faken baster, a toliko smo bili naviknuti na to da Baba znala reć ”Dida je jidan, cili dan basteraje.”


Dida se vrati iz Australije, ali puno njih ni. Oni koji nisu slali su mu ovakva pisma. Ovo je pismo došlo poštom, ali pisma su se češće slali po komugo ko je dolazi u posjet u Stari kraj. Kuriri bi prve dvi setemane posjeta raznosili pisma po kućama, zadnje dvi setemane skupljali pisma za Australiju. To je bilo idealno za druženja, ali pravi razlog je što je naš narod nepovjerljiv i uvik više viruje svojemu čoviku nego pošti. Još je razlog i što su u pismima iz Australije uvik bili i dolari koji se nisu mogli slat običnom poštom. Didi dolari nisu trebali, ali kako je mnogima posudi solde kad su išli u Australiju oni su mu se uvik dodatno zahvaljivali i kad su mu već vratili dug.
U pismima koji su došli poštom bili su čekovi, priko kojih smo se u našen socijalističken djetinjstvu upoznali s kapitalističkim tokovima novca.


Ovo je stari australski dolar iz jednega takvega pisma. Za nas su australski dolari i bivši nizozemski guldeni najlipši soldi na svitu – cili šareni i topli.


Ovo su novi australski dolari iz Naše vlastite riznice. Budući da je doma uvik bilo dolari iz spomenutih pisama, Min nikad nismo išli vanka države da nan Mater ni dala kojigo australski dolar. I ovih 50 dolari je praktički jedina gotovina koju držimo u kući.
Ovi novi dolari su još lipši od starih, a posebno nan se sviđa punistrica u kantunu (vidite kako je novčanica prozirna tamo di su zvizde Južnega križa). Zakon!


Vratimo se na beštije. Ovo je službeni adresar našima doma.


Ovo je jedan interaktivni suvenir. Kemijska na klokana, koja i svitli kad se piše s njom, ali ruke/šape od klokana se mogu micat. Genijalno.


Još jedan klokan, ovi put na bookmarku.


Ovi bookmark ima veliku priču iza sebe. Naša Baba je imala brata i tri sestre. Brat je iša u Australiju i prekinu svaku komunikaciju sa sestrama. Tamo mu se rodi sin, kojemu je da hrvatsko ime Tomislav i nauči ga hrvatski, ali kojemu nikad ni reka da ima familiju u Staren Kraju. Dogodilo se da je starega lupilo auto i da je on na samrti reka sinu da ima 4 tete u Staremu Kraju. Kad je ti Kazn napokon doša u posjetu doni Nan je 3 bookmarka. Jedan za Mater, jedan za Sestru, jedan za Nas. Blago Nan se!
Ali to ni bitno. Bitno je to da je Kazn zapravo Aboriđin. Kako kad su mu i Mater i Otac iz Starega Kraja? Lipo, Kazn je likar i puno je radi i pomaga Aboriđinima, toliko da su ga primili u pleme. Još su mu mislili plemensko ime istetovirat na prsi, ali on je reka da ne bi i zato su mu učinili sliku s istim motivom i ta slika sad visi u ordinaciji. Ako je Kazn Aboriđin, onda smo naravno i Min i zato smo se još više mogli povezat s filmom Australija.
Inače, kako se Australija sve više okreće svojim aboriđinskim korijenima, tako su i suveniri koji dolaze sve manje u obliku klokani i koala, a sve više s aboriđinskim motivima. Trend je započe Kazn s ovima bookmarcima.


Kad dijaspora pozove domaći svit u posjetu i domaći svit se vrati pun rečenih suvenira. Ali prin tega pošaje kartolinu. Uh, jedva čekamo kad ćemo Min poslat kartolinu iz Australije. Obećavamo da ćemo svima donit svašta iz onega bunara na aerodromu.

Na koji Nas je još način Australija obilježila, a čega nema u oven postu:
• Naša prva i jedina Barbika došla je iz Australije, zajedno s puno, puno robe. Druge prijatejice su imale Barbike, ali nijedna ni imala takvu i toliku garderobu. Australska Barbi je naravno imala hrpu robe za plažu.
Tijekom vremena Barbika je izgubila robu, a na kraju se izgubila i ona. Ali ostala nan je jedna druga igračka iz Australije. Ovi niki majmunčići. Osim što ih niko drugi ni ima igračka sama po sebi ni nešto zanimljiva.


• Dvi gvanćere: na jednoj je bi Sidney bridge and opera house po danu, na drugon po noći. Godinama je naša familija na njima sikla dinje.


• Travesa na aboriđinske motive koja je došla skupa s bookmarcima. Travesa je u ladanjskoj kući, trenutno daleko od dohvata fotoaparata, a inače je prekrasna i min cilo vrime vrtimo po glavi kako bi je prikrojili u niki top, majicu, bilo što nosivije od travese.
• Bumerang koji je doša skupa s travesom i bookmarcima. Bumerang je isto ima aboriđinske motive, a na kraju se ustanovilo da je pokvaren: Otac ga je isproba, ali bumerang se nikad ni vrati nazad.
• Sat u obliku australskega kontinenta kojemu je na 12 bila koala, na 3 klokan, na 6 čudnovati kljunaš, a na 9 emu. Sat se nedavno raspa i završi je u smeću prin nego se fotodokumentira. Najviše od svega nan je ža što u ovin slikama nema tega sata koji je kvintesencija australskih suvenira.

I na kraju, ovo je reklama za australski turizam. Od režisera filma Australija i s istim malim iz filma. Ako ništa pogledajte film radi njega.


Vashi koji jedva čekaju poć u Obilazak


*u galaksiji Golly&bossy niko vrime je službeni jezik bi hrvatski s jakim australskim naglaskom pri čemu je bilo poželjno tun i tamo koristit engleske riči tipa: haus, garden, kar
**kana – šećerna trska. Sić kanu je izuzetno naporni posal.
*** zapravo smo je zamolili da slika samo jednu stvar koje smo se sjetili, ali u procesu slikanja naravno da ih je izniklo još 4.



Post je objavljen 09.02.2009. u 09:06 sati.