1. SIRJSKI (ZLATNI) HRČAK - samo ime govori s
kojeg područja dolazi ova vrsta hrčka. Sirijski hrčak je veličine cca
10cm, po izgledu nalikuje i na štakora i na miša. Repić mu je duljine
2-3mm, uši su mu visoko podignute, a dolazi u raznim bojama. Najčešće
su to varijante sa zlatno smeđom bojom zbog čega i nosi svoj drugi
naziv. Važno je za njih napomenuti da su to hrčci samotnjaci.
Ženka nosi mlade 16 dana, kad mladi napune 4 tjedna moraju se odvojiti
od majke. Mora se pripaziti i na njegov izgled, tj. sirijci su skloni
debljanju. Zato je uz ostalu opremu za njega jako dobro kupiti kuglu za
hrčke te ga dnevno dva puta do deset minuta pustiti da vrti ukoliko
dođe do dobljanja. ali nije ga loše pustiti svaki dan po nekoliko
minuta i ako nema problema.
Zbog iskustva kažem da su to uvjerljivo
najuredniji hrčci. oni znaju nepomično sjediti na jednom mjestu pola
sata i čisitit se, piške u samo jedan kut (eventualno u dva ali to sve
ovisi o veličini kaveza i opreme), iz svoje kućice sam izbacuje govanca
jer mu smrde. vlasnici se ne smiju začuditi kada ujutro nađu praznu
posudicu sa hranom. jesu oni skloni debljanju, ali ne baš tako. oni
vole skrivati hranu - ja sam to nazivala borbom za preživljavanje u
obilju hrane. U principu je jako mirna životinja i uglavnom se čuje
samo kad vrti kolut, može se brzo pripitomit, ali treba imati
strpljenja jer je nepovjerljiv a ima uistinu velike zube (dva doljnja
zuba) - najbolje se vidi kada životinja zijeva, zato je važno uz hranu
dati mu mineralni kamen.
Post je objavljen 08.02.2009. u 15:59 sati.