Marketing
Tko ovo čita?
Mandrak uskrsnuo, mogu dalje.
Nemrem ja to! Moram priznat, bez komentara blog ko da mi je mrtav. Prošlo mi je par puta kroz glavu: odlično, imam novi post, idem vidjet ima li koji komentar, i onda dođem i sjetim se da sam zabranio komentiranje. I ona tužna nula me dočeka.
Nije da mi je broj komentara toliko bitan, više mi je zbog nekakve povratne informacije, ili kao dokaz da je netko uopće post pročitao.
To me uvijek najviše i muči. Koliko ljudi zapravo pročita moj post?
Po broju komentara ne možeš procijenit, neki (blogeri ili anonimni čitači) nikad ne komentiraju, samo čitaju. Po broju posjeta blogu također ne možeš ništa zaključiti. Neki samo kliknu na blog pa odmah zatvore, neki se ovdje nađu sasvim slučajno u potrazi za nekim pojmom preko neke od tražilica, neki krenu čitat post pa odustanu nakon rečenice, dvije, tek jedan dio tekst i pročita. Koliko od toga ih je pročitalo samo taj post, a koliko ih je stalnih čitatelja... tko će to znati.
S prosjekom od 2-3 komentara po postu bih mogao živjeti, ali sa 5 čitatelja teško. Nisam od onih koji će reći da pišu blog zbog sebe. Ne pišem zbog sebe. Pišem zbog te svoje egocentrične umišljene linije koja je uvjerena da je to kaj pišem drugima zanimljivo, da se takvo što nigdje drugdje ne može pročitati, ali nekad i samo zato kaj želim da drugi saznaju kakav je moj stav o nečemu (takvi postovi su mi redovito najlošiji jer su uglavnom ozbiljni i jer sam si ustvari samo nešto htio skinuti s duše. Ajde kod tih postova bi se eventualno moglo reći da sam ih napisao 'zbog sebe'. Uostalom i ovo je jedan od tih).
Pišem da bi netko čitao. Ko ono izlizano drvo koje je palo u šumi pa ako nitko nije čuo da je palo, je li proizvelo zvuk? Ak mi nitko post ne pročita...
Zato me uvijek razveseli kad se svako tolko javi neki anonimac (pred par mjeseci Trenutni anonimac, sjećam se davno još i nekakve Sisi, čini mi se, pa Bankarka, Čitateljicu da ne spominjem...itd.). Podsjeti me da ovo ipak ne čitaju samo oni koji komentare ostavljaju. I tad se opet ne mogu ne zapitati koliko je još takvih.
Zato, bacam se u eksperiment ili - bolje reći - test svoje čitanosti. Znam da nitko ne voli kad ga se gnjavi, ali napravite ovaj put iznimku:
Molim vas, meni za ljubav, volili me, ne volili, bili bloger, ne bili bloger, ako ste pročitali ovaj post, ostavite komentar, bilo kakav, lupnite bezveze po tipkovnici, ne morate se ni potpisati, samo da znam da ste pročitali, da riješim tu vječnu zagonetku.
Hvala.
I ako vam se baš da, a ako ste kad već tako gnjavim naumili otipkati par nepovezanih slova, možete napisati i npr. „1“ ako ste pročitali samo ovaj post ili „2“ ako ste ih pročitali više ili „3“ ako čitate stalno. Već pretjerujem, znam...ma ne morate niš, ali bilo bi lijepo kad bi cure ostavile barem broj grudnjaka pa da usput malo i to proanaliziramo (ali onaj npr. 85C sistem jer nismo površni; nije nam bitna samo veličina nego i oblik!).
Ne znam, možda mi ovaj eksperiment ni ne treba, možda ću se samo razočarati. Ne znam ni sam s kojim bih brojem bio zadovoljan. 30? Valjda. Kajjaznam. Možemo i zaigrati malo. Tko pogodi koliko će ljudi pročitati ovaj post +50 bodova! Ako ne bude točne prognoze +30 za najbližu!
Neka igre otpočnu!
Post je objavljen 06.02.2009. u 17:10 sati.