Sebe u krevetu s nekim muškarcem, koji je oženjen, ali mene to nije briga, naravno. Tu su još i neke moje prijateljice, više kao neke sestre, i sve se nekako vrti oko tog nekog bračnog kreveta punog razbacanih deka, zgužvane posteljine i mrvica. Soba nema prozora i sve je nekako tamno i puno prašine i smeđe boje. Na podu smeđi tepison, onaj iz škole, na kojem se fino deru brada i ruke kad se padne. Curke su u jednom trenutku otišle nekamo van, a u sobi do ove "bračne" je moja mama i ona zna za tog frajera i uopće joj nije drag.
I onda se nas dvoje tu nešto pokušavamo poseksati u svoj toj gunguli deka, posteljine i starih mrvica, i one samo što se nisu vratile, ja si mislim hoće li on uspjet otić a da ga one ne vide, valjamo se i nešto se penjem po njemu, ljubimo se i skroz smo si uzbuđeni, i onda nas nešto prekida, one se vraćaju, valjda, pa nekako idemo van, mama me grdo gleda, on silazi niz neke stepenice, ja idem za njim da se pozdravimo...dolje na sunčanom parkingu ga čudno gledam, pitam ga odakle se mi znamo i kako smo uopće završili u krevetu, on kaže da mu je sve bilo jasno čim smo se upoznali, ja kužim da je muž od jedne moje prijateljice s bivšeg posla, (muža joj nikad nisam vidjela, samo znam da ga ima) i da je užasno zgodan, ima neke svjetloplavofluoroscentne oči, i onda shvatim da on nije Ljubavnik i padnem u brigu kako ću to sada njemu reći...da se ja jednostavno ševim naokolo sa oženjenim muškarcima, i da mi je to sasvim normalno i nije mi jasno kako njemu nije...i osim toga odnekud čujem i Kumpanjona i Amantea kako uglas govore: a rekao sam ti da te on hoće jebati i on se tebe namjerio pojebat, i sve je nekako užasno krivo i pogrešno. Pozdravljamo se onako izdaleka, kao neki površni poznanici i kao da nismo minutu prije bili gore goli, on se vraća svojoj ženi - mojoj prijateljici, a ja se pokušavam vratiti doma, međutim, kuće i ulice su se izmijenile i gubim se u nekim hodnicima i nikako ne mogu naći izlaz.
Onda zvoni sat.
Post je objavljen 06.02.2009. u 12:28 sati.