Mlada zagorka prodaje jaja na placu. Ostali prodaju jaje po 2 kn, ali ona po 10 . Vrijeme prolazi, a ona nije prodala nijedno. Njeni joj govore:
"Daj mala spusti cijenu ne buš nikad prodala!", a ona njima "Bum sacekala, nigde se ne žurim". Vrijeme se natmurilo kao da će kiša, njeni joj opet govore:
"Daj spusti malo ...", a ona njima opet: "Bum čekala, nigdi se ne žurim".
Svi su već digli ruke od nje, kad predvečer prilazi joj jedan gospodin i reče joj:
"Treba mi 200 jaja ne pitam šta koštaju, ali trebala bi da mi pomogneš da odnesem u svoj stan", a ona njemu odgovara: "Nema problema, se nigdi ne žurim". Unesoše oni jaja u stan, kad je gospodin upita: "Da li bi sačekala da spremim neko jelo pa da zajedno jedemo, sigurno si gladna?", a ona njemu uobičajeno:
"Bum sačekala, se nigdi ne žurim". Pojeli su, kad opet će gospodin:
"Da li bi sačekala da nam kavicu skuham?", ona opet njemu :
"Pak se nigde ne žurim".
Popili su oni kafu, kad ce gospodin opet: "Da li bi sa mnom u spavaću sobu imam ti nešto lijepo pokazati, si u žurbi?", a ona njemu po-kozna -koji-put:
"Pak se nigde ne žurim".
Obavili oni to ... kad se zagorka krene slatko smijatii i veli:
"Kaj buju se moji sutra na placu pojeli od muke, kada im bum pričala ... em sam prodala sva jaja po cijeni koju sam tražila, jela, pila i tri puta se "kresnula" ..., gospodin brze-bolje da je ispravi veli: "Samo jednom ...", a ona opet ono njeno: "Bum sačekala, se nigde ne žurim !!!!"
Post je objavljen 12.02.2009. u 07:58 sati.