Osveta
Vrcaju suze ka krupa i nikako fermat jecaje. Uplakano lice se razmazalo u svim bojama a najviše onih tužnih, jer mali Ive je ogorčen, tužan i srdit. Joj da mu se osvetit onako kako bi on želio, pa da ga upamte i sestra i mama.
I sjedi na ulazu u dvorište, snužden kako to može jedan četvorogodišnjak, vjerujem da smišlja osvetu,… sanja o saveznicima,… da je bar član nato-a.
I u takvom razmišljanju nađe ga Ćaća, taman dolazi s posla.
- A, zašto plače moj junačina?-
- Istukla me.-
- Što reče, tukla te, 'ko?-
- Mama, Ćako moj, mama.-
- A zašto, junačino moja?-
- Prolio sam joj kavu.-
- Prolio kavu, a zašto si to učinio.-
- Zato što mi sve ne da.-
- Sve ti ne da, cccccc.-
- Je Ćako moj, seka može sve imat i oćale i frizuru i mengu i……-
- Aaaa, ccccc, dobit će mama po guzi,…znaš ono,.. e to će njoj tata radit', nemoj ti plakat, sa' ću ja nju umirit, pa neće mama biti ljuta, aha.-
- Ti si moj supermen, jelda.-
- Naravno, ajmo.-
- Čekaj Ćako, ti mene braniš od svakoga, a?-
- Nego šta, a kako misliš od svakoga?-
- Kuja mi je ukrala čokoladu, i njoj ono radi,…po guzi, oćeš Ćako?-
- Ma nu!-