oluja se sprema
upomoć!
viče žirafa
zapela na vrh stabla
a sići se boji
plače i kuka
sva živad potrči njoj
samo noj
(majmun jedan)
viče
STOJ!
što bi joj pomogli
pa nije naša njena muka
nemamo vremena
vremena nema
oluja se sprema
spašavaj se ko može
daleko je arka
čujem
da i nije nešto
ta mala barka
i ko zna koliko ima mjesta
možda je tijesna
ajmo živino
svi u trk
za svoje dupe
i svoj brk
svi za mnom
kome je život mio
pustite mene da vas vodim
ja znam put
i prečac
reče taj noj
i zabije glavu u pijesak
živad ga udivljeno gleda
koje li vještine!
začuje se gromoglasni pljesak
i skandiranje
noj! noj!
živio noj!
on zna put!
on ima rješenje!
zaluđena živad redom
poče glave gurat u pijesak
i što sad?
sad čeka.....
....................
fali im zraka
misli se mute
a guzice im bodu
mušice ljute
dokle će tako
pita se jadna žirafa
u svojoj loži
oće li krepat
a ne molat?
da mi je znat...
ne bih im bila u koži!
........zbogom predivni moj dizajn.......zbogom lirska moja fazo.........oh.....
................kako patim i tugujem...........taman sam dovoljno ispunjena boli .......
mogla sam postat pjesnikinja......šmrc!
Post je objavljen 04.02.2009. u 00:05 sati.