Dođe nekoć jedan siromah u Köln na Rajni da ondje potraži siromaštvo i živi u istini. Tu dođe jedna djevica i reče: »Drago dijete, hoćeš li ti sa mnom blagovati u božanskoj ljubavi?« On reče: »Rado!« Kad su sjeli, ona reče: »Samo jedi i nemoj se ustručavati!« On reče: »Ako jedem previše, to je pogreška, ako jedem premalo, to je također naopako. Jest ću kao neki siromah.«
Ona upita: »Što je to siromah?«
On reče: »To se sastoji od trojega. Prvo jest, da je odumro svemu naravnomu. Drugo je, da Boga ne može preko mjere željeti. Treće je, da sve što se zove i jest trpljenje nikomu ne priušti više nego sebi.«
Ona upita: »Ah, drago dijete, kaži mi što je siromaštvo nutarnjeg čovjeka?«
On reče: »Ono se sastoji od trojega. Prvo jest, savršena rastavljenost od svih stvorenja u vremenu i vječnosti. Drugo je, ozbiljna poniznost nutarnjeg i izvanjskog čovjeka. Treće je, topla
nježnost i neprestano Bogu uzdignut duh.«
Ona reče: »Zaista, to rado čujem. Ej, drago dijete, sad mi pak kaži što je siromaštvo duha?«
On reče: »Vi previše pitate!«
Ona reče: »Još nikad nisam mogla saznati da bi moglo biti previše onoga što se tiče Božje slave i čovjekova blaženstva.«
Siromah reče: »Istinu govorite. I ono se dakle (= siromaštvo duha) sastoji od trojega. Prvo je, da čovjek ništa ne zna, u vremenu i vječnosti, nego jedino Boga. Drugo je, da Boga ne traži izvan sebe. Treće je, da nikakvo duhovno dobro ne nosi kao vlastiti posjed s jednoga mjesta na drugo.«
Ona upita: »Pa ne treba li učitelj, otac nas dvoje, nositi svoju propovijed iz svoje ćelije na propovjedaonicu?«
On odgovori: »Ne!« Ona reče: »Zašto?« On reče: »Što vremenitije, to tjelesnije, što tjelesnije, to vremenitije.« Ona reče: »Ovaj duh ne dolazi iz Češke!« On reče: »Sunce što sja u Kölnu obasjava grad i u Pragu.« Ona reče: »Objasni mi to!« On reče: »Nemam na to pravo dok je taj učitelj ovdje.« Učitelj reče: »Tko istinu nema u nutrini, neka je vani ljubi, pa će je i unutra naći.« Ona reče: »Ovo je jelo dobro naplaćeno.«
Tada reče siromah: »Djevice, sad vi platite vino!« Ona reče: »Rado! Pitajte vi mene!« On reče: »Po čemu da čovjek spozna djela Duha Svetoga u svojoj duši?«
Ona reče: »Po tri stvari. Prva je, da iz dana u dan smanjuje tjelesnost i požude - i naravnu ljubav. Druga je, da sve više i više raste u božanskoj ljubavi i milosti. Treća je, da svoje djelovanje s ljubavlju i ozbiljnošću više okrene bratu čovjeku nego sebi.« On reče: »To su izabrani prijatelji našega Gospodina dobro pokazali.« On nastavi: »Po čemu da duhovan čovjek pozna je li Bog nazočan u njegovoj molitvi i u vježbanju kreposti?« Ona reče: »Po tri stvari. Prva jest: po onomu čime Bog obdaruje svoje izabrane, a to je: preziranje svijeta i tjelesnog trpljenja. Druga je: rast u milosti u skladu s ljubavlju između njega i Boga. Treća je: da Bog nikad ne otpušta čovjeka, a da mu ne pokaže novi put istine.« On reče: »To nužno mora tako biti! Reci mi, po čemu da čovjek pozna da li se njegova djela događaju prema previšnjoj volji Božjoj?« Ona reče: »Po tri stvari. Prva je, da mu nikad ne izostane čista savjest. Druga je, da se nikad ne odvrati od božanskog sjedinjenja. Treća je, da nebeski Otac bez prestanka rađa svoga Sina u tom ulijevanju u nj.«
Učitelj reče: »Kad bi svaki dug bio tako dobro naplaćen kao ovo vino, bila bi u vječnom životu mnoga duša koja je sad u čistilištu.«
Tada reče siromah: »Što se ovdje još ima platiti, to zapada učitelja.« Učitelj reče: »Starima treba uzeti u obzir njihovu starost.« Tada reče siromah: »Pusti da se razvije utjecaj ljubavi, jer ona djeluje bez starosne razlike.«
Djevica reče: »Vi ste učitelj čije je umijeće tri puta potvrđeno u Parizu.« Siromah reče: »Meni bi bilo draže kad bi se netko potvrdio (samo) jedanput u istini nego tri puta u Parizu na katedri.« Meister Eckhart reče: »Ako nešto valja meni kazati, kazano je.«
Djevica reče: »Kaži mi, oče, po čemu neki čovjek pozna da li je dijete nebeskog Oca?« On reče: »Po tri stvari. Prva je, da taj čovjek sva svoja djela čini iz ljubavi. Druga je, da sve stvari prima od Boga na jednak način. Treća je, da svu svoju nadu polaže u Boga i ni u koga drugoga.«
Siromah reče: »Kaži mi, oče, po čemu da čovjek pozna je li krepost u njemu djelatna do svoje najviše plemenitosti?« On reče: »Po tri stvari: Ljubi Boga radi Boga, dobro radi dobra, istinu radi istine!«
Učitelj reče: »Draga djeco, kako da živi čovjek koji naučava istinu?« Djevica reče: »Neka živi tako da djelima provodi ono što riječima uči.« Siromah reče: »To je dobro. Ali on treba unutra tako uz to stajati da više istine posjeduje u nutrini nego što bi je mogao u riječima prema van iznijeti.«
Tako je meštar Eckhart učio i pitao;
Tko njemu bude posluh i odgovor dao,
Tomu neka Bog udijeli sretan kraj,
A potom uskrsnuće i raj. Amen.
Post je objavljen 02.02.2009. u 13:01 sati.