Marketing
Finale?
Po milijoniti put nagovorili su me.
Po milijoniti put otišla sam.
Po milijoniti put ja sam bila "vođa" jer bi se ljudi izgubili.
Po milijoniti put počele su scene.
Po milijoniti put sam sama sebe spriječila da plačem pred svima.
Po milijoniti put sam progutala sva sranja.
Po milijoniti put pukao mi je film i pojavio se smješak na mom licu.
Da da da. Ja sam ta budala koja skupa sa Sinjankom pleše na stolu.
Dok su svi divljali,plakali,vrištali i mlatili se ja sam donekle smirivala
situaciju i pratila rezultat utakmice. Pila sam. Skakala sam. Plesala.
Pjevala. Vrištala. Ma nije ni bitno.
Bila sam sretna unatoč sranjima koja se događaju oko mene.Odakle ta sreća? Rekla bi da je to zbog nekih ljudi. Da zbog njih.
Mrzim gubiti vrijeme bez veze. Tješnje Bele nije gubljenje vremena.
Smirivanje Sinjanke nije gubljenje vremena. Popravljanje Tininog raspoloženja kroz crni humor nije gubljenje vremena. Nasmijavanje
Jaspera nije gubljenje vremena. Rasprave sa Čupavim nije gubljenje vremena. Svađe sa Bageristom nisu gubljenje vremena.
I tako je prošlo još jedno polufinale :)
Spremna sam za finale? Jesam. Krenimo.
U samom finalu gadosti ostavljam iza sebe.
U samom finalu licemjerne idiote ostavljam iza sebe.
U samom finalu idem u Escobar na trač partiju sa Belom, a nek mi se ostali napuše kurca :D Weeee. :)
Post je objavljen 01.02.2009. u 15:27 sati.