jebate,cili dan brljan sam sa sobon misto da se uvatin stagod cinit. a ni me volja,stuf san svega,poglavito ove ljubavne situacije.
jedini razlog zbog kojeg ponekad perverzno i mazohisticno volin sudbinu je njen smisao za humor.
uglavnom ja san se mucija sa ostavljanjem bivse jer nekako nisam ima hrabrosti za to,sve dok se nisan poceja sam sebi smijat koliko mogu lagat.uf,ka pas.a poginija bi za istinu,he he.
i sad me je naravno dopala obrnuta situacija,MOZDA je jedina razlika to sta ja to vrlo dobro vidin i ne nabacujen joj krivnju lopatom,mozda povremeno onon plasticnon zlicicon za sirupe.
ali,jednostavno je neminovno hladjenje sa moje strane sto donosi kontraefekat jer ona sad konta ;evo on vec zna a ja ne znan.stoga ona sad zivka i cudi se i pita i cudi se i glumi i place i smije se i cudi se....
i sad bi ja ka triba ispast niki cudo prejebeni poluisus buda i jednostavno stavit tocku na i da bi eto njoj bilo lakse.
a ocu kurac moj...
ne bi nikome bilo lakse,ok mozda bi meni,jer ovako me ceka patnja ocekivanja neminovnog i to u jebenom slow motionu...a za koji kurac,za nista,eto da bi neko mozda nesto naucija a to ce mu tribat u zivotu jednako koliko i jebeni kosinusi,logaritmi i ine pizdarije nekom ko radi u gradskoj cistoci i svakodnevno gubi na kladionici dok mu se zena jebe sa dostavljacom pica iz drugog djela grada.
a tako mi i triba kad san redikul,ko mi jebe mater
Post je objavljen 30.01.2009. u 17:55 sati.