evo mene, napokon među živima.. prošla je skoro godina dana, otkad se nisam pojavljivala.. al neka znatiželja, štoli već je došla, počela sam opet pisati... hehh.. nadam se da cu sad biti redovitija...
što se dogodilo u mojem životu u proteklih godinu dana???
hm.. puno puno uspona i padova... al, što te ne ubije, ojača te..
kreneš dalje, iako je teško kad si jednom stao...
propale ljubavi, razocaranje.. sve je to dio mene.
plakala sam i plakala. izbacila to iz sebe, krenula naprijed, neke osobe izbacila iz zivota(zauvijek nadam se), povecala vjeru i nadu u bolje sutra, konacno sredila proslost.(koliko je moguce..)
jos malo i zavrsila srednju.. pocela vise vjezbat klavir... :))
uopznala nove ljude, bila u Crikvenici, provela divne trenutke s njim.. da da.. s njim :))
zaljubila se milijun puta.. (sve one 3 minutne ljubavi) :))
da...
sad ono tuznije...
izgubila sam njega... mojeg najboljeg prijatelja... hehh.. te nesretne okolnosti.. proslo je vec pola godine, ufff. vise od pola godine.. a njega nema...
vjerojatno sad spava s anđelima...
zasto sam odlucila pisati OPET????
procitala sam svoje neke davne postove, i shvatila sam da i nisam bila tak losa :)) (salim se)
ma ne.. nadahnula me ona recenica... NE STIGNEMO SAMO ONO ŠTO NEĆEMO STIĆI ....
mislim da definitivno mogu ugurati jos ovaj mali poslic u svoj raspored..
ipak tu mogu ubaciti svoje misli, pjesme, molitve.. razmisljanja....
sve ono zbog cega sam tuzna ogocena, razocarana... ali i sretna nasmijana, vesela, radosna...
ljubbbbiiiimmmmm vassss sve :<3
Post je objavljen 28.01.2009. u 17:57 sati.