Ona ima jednu manu. Kod nje je sve crno ili bijelo. Jedinica ili nula. Upaljeno ili ugašeno. To se manifestira tako da kad si jos drag sve prolazi, sve oprašta, sve daje. No, kad joj nisi drag, ili još gore kad joj prestaneš biti drag - ništa nije dobro.
Dakle kad smo došli do točke da se krčag razbio više nije bilo spasa za nas. Jedan jednostavni primjer: u to doba sam nudio da joj jednom skuham večeru. Nije bila zainteresirana. Govorila je "Skuhaj si". Neki dan smo pričali i nečem sasvim 10om i spomenuo sam taj detaljčić. Ona se ne sjeća. Toliko je onda bila negativna da se i ne sjeća te ponude. Danas se lagano iskulirala.
Sjećam se još jednog nesporazuma iz tog razdoblja. Nešto smo se sitno zakačili, ne sjećam se detalja, ali je njena poanta bila tipa "Ti mene ne voliš". Pitao sam je "A zašto misliš da se družim sa tobom? Radi seksa?" I onda dodao "Da mi je samo do seksa to bi mogao obaviti i kući." Koji kreten. Pokušao sam reći nešto što je trebalo biti pozitivno. "Milo volim te. Da te ne volim ne bi sad bio tu. Da mi je samo do pražnjenja jaja to bi mogao odraditi kući". Dakle "Tu sam radi tebe, a ne radi seksa" odnosno "Ništa ne glumim jer samo sam tu radi tebe". Ili "Ne trebam te radi seksa, trebam te jer te volim". Ispalo je "Curo ja imam ženu i jebem je". :(! Ne milo to nije bio cilj. Nije bio cilj reći ništa slično. Što je najgore u to doba sam zapustio svoje bračne obaveze do te mjere da je Žena pitala da li mi imamo kakvih problema. U to doba mi je bilo draže biti u vrtu uronjen u misli o Njoj i praviti se da kosim, okopavam, obrezujem biljke...
Post je objavljen 27.01.2009. u 09:22 sati.