Inače u kući je i dalje nemirno. Ali lijepo.
Mali Pas i Mala Pasica su se naučili redu i disciplini. Mogu sa ponosom reći da mi imamo oko 5 minuta mira na dan! A to pripisujem sebi u zaslugu. Jer imam autoritet!
Jer inače, da nisam tako autoritativna bile bi to vječne i stalne svađe! Ovako, 5 minuta na dan mi ljudi možemo predahnuti!
Kad se jede onda jedan i drugi obilaze tuđu zdjelicu. Pa proučavaju što onaj drugi ima. Da li je dobio više? Ili manje? Da li su dobili isto?
Zatim Mala pasica je kradljivica. Genetski joj je to u kodu. Pak ono što dam Malom Pasu moš bit siguran da će ona ukrast. Onda se ovaj naljuti. Pa se potuku. Onda se ona kao povuče. Kao neugodno joj je. Kao "oh znam da sam kriva ali to je jače od mene". To traje nekih 45 sekundi. Zatim proradi njezin genetski kod pa opet krene krast.
Ako ne krade njegove igračke onda krade moje stvari.
Šlape krade. Šalove.
Baš krade!
Ne da bi uzela pa imala a da svi to vide.
Nego čeka da nitko ne gleda , onda dođe i ukrade.
Ti hodaš i misliš si : di su mi šlape?
Onda ti sine. Prosvijetli ti se u glavi. Neki ti glas šapne : odi pogledaj u njezinu ležaljku.
I bingo. Naravno da će tamo bit!
Tamo je malo skladište.
Mali Pas je prema njoj čisto nevinašce.
No ni taj nije posve nevin.
Jerbo on skenira. Stalno skenira. Ondak kad mu se digne tlak prošeta do Nje, upozori je "znaš li ti tko je ovdje gazda?". Ondak se ona pokunji. Na onih navedenih 45 sekundi se pokunji.
Ondak idemo van. Ondak su si dobri. Dobri su si tih pola sata. Ondak se vratimo doma. Ondak su si dobri jer ih čeka za jesti. Pa obilaze zdjelice, skeniraju tuđu, filozofiraju, razmišljaju, proučavaju. Pa krenu jest. E tu je mir. Cca 2-3 minute.
Ondak se kao ja umirim. Ondak se legnu i skeniraju mene. Kao fol spavaju. Spavaju šipak. Skeniraju. Mala pasica skenira kad će mi se pogled usmjeriti u stranu e da bi ona mogla nešto drpit. Mali Pas pak skenira da li ću krenuti do frižidera ili ne. Ako krenem bit će uz moje noge istog trena.
I tako..
Idu dani...
Post je objavljen 27.01.2009. u 08:19 sati.