Marketing
Novo okruženje
Što pametno da napišem o novom stanu i preseljenju kad sam još uvijek sva nekakvo svakakva? Pravim se kao kul a u biti sam zbunjena.
Na trećem smo katu pa to daje dodatnu aktivnost mome životu. Ako računaš da pse treba izvesti najmanje tri puta dnevno, najmanje kažem, onda ako si izračunaš koliko puta moraš gore pa dole, već ti se zacrni pred očima. I to samo od računanja ti se zacrni. A kamo li kad kreneš to realizirat.
Pokušala sam ih naučiti, pse mislim, da piške i kakaju u wc al to neće pa neće ništa naučiti! Lijeno i indolentno ti je to!
Nego baš hoće van! Pa ti reci!
A što bi im bilo ,kad bi lijepo , kad im se piški došli, pogrebali po vratima od WC-ja, ja im otvorim, oni odu na školjku, obave svoje i svi sretni i zadovoljni.
Ovako ja moram oblačiti sebe ili se svako malo. Onda moram naći ključ koji nikad ne znam di je. Onda moram svoje tijelo umorno i bezvoljno spustiti tri kata dole. Onda moram okretat glavu ko sova jerbo novo je okruženje, nikad ne znaš di će te što zateć. Onda moram hodati po blatu, snijegu, ledu, staklu, e da bi moji psi piškili, kakali i malo se poigrali. Onda moram upoznavat susjedstvo. Pri tome još ne smijem biti mrgud nego se moram smješkati i komunicirati a jedva usta otvaram. Eto. Ni psi nisu što su nekad bili. 
Ondak dalje. U tom novom stanu sve je novo. I hodam po njemu ko muha bez glave, mada se pravim da to nisam. Muha bez glave mislim. Pravim se kul. Pravim se da znam što radim.
i kuda idem. To za eventualne putnike namjernike. Da ih zavaram. Da im oči zamažem. Da ne pomisle "vidi ova je skroz zbunjena i dezorijentirana".
I tako idu dani. Uvijek nešto fali. "Sol, di je sol?". "Ups, nismo donijeli solenku". " "Ogledalo malo di mi je malo ogledalo?" "Ups, ostalo u ormariću" ....
i tako iz dana u dan otkrivamo što nam sve nedostaje. Pak improviziramo.
Kljača imamo dva. Svako svoj. No treba ih napraviti još. U subotu bilo napraviti ključ "znaš koliko košta jedan ključ?" Naravno da ne znam. "85 kuna". Dva su znači 170 kuna. Pa ti reci kako ne bi bila gola i bosa. U subotu bio majstor za bojler. "Idem na bankomat dignuti novce koliko će koštati?" "A gospođo ne znam što da vam kažem. Treba potpuni servis ali to nećemo sada, sada ćemo samo popraviti ovaj kvar, ah nekih 500 kuna dignite". Doviđenja cipelice 
Šmrc.
I tako svaki dan ponešto. Kad će tome kraj pitam ja vas??? 
Zato mi baš lijepo tu na poslu. Zavučem se u svoj kutak, pravim se mutava i dremuckam. Sanjarim o nekim danima kada će sve biti na svojem mjestu "gdje ono držimo kišobrane?" "di su mi čizme?" "gdje je pseća hrana?"....i kad će se ustaliti život. I ja skupa s njim.
Post je objavljen 26.01.2009. u 08:47 sati.