Sve više posla,
sve manje odmora, ... ,
ili smo se mi već umorili od života ???
Gdje je izlaz ?
Nisu li nam duše prazne,
ništa nas više baš ne može preveć oduševiti ...
i ne znamo što da još tražimo,
ne prepoznajemo više cilj ...
Udahnimo,
duboko se u sebi zapitajmo,
što zapravo tražimo
i za čim težimo,
za što smo mi tu,
što je svrha svega našega bivovanja ?
Možda i mi začujemo glas koji nas poziva,
samo čeka da zastanemo,...
da se zamislimo ...
da se zapitamo,
...
Za odmor mi je danas na pamet pala jedna stara,
a meni jako draga pjesma ...
.. onako,
... za dušu ...
*************
*** već neko vrijeme pronalazim na stranici
KRIŽ ŽIVOTA - DAN GOSPODNJI prekrasne propovijedi,
pa sam i danas,
poslije raznih mojih lutanja i raštrkanih misli,
pohitila na tu stranicu, ... ,
i nakon toga na sastanak, ... ,
na Misu !!!
Posluhnite !!!
Na obali Galilejskog jezera
prvi put ugledah Isusa,
svog Gospodine i Učitelja.
Sa mnom bijaše brat mi Andrija;
bacili smo mrežu u vodu.
Valovi se visoko propinjahu, pa ulovismo
vrlo malo ribe. I bijaše nam teško pri srcu.
Odjednom se kraj nas zateče Isus,
kao da je upravo tada primio lik,
jer Ga nismo vidjeli da dolazi.
Zovne nas po imenu obojicu i prozbori:
"Pođite za mnom, povest ću vas
do jedne uvale bogate ribom."
I kad mu pogledah u lice, mreža mi ispadne iz ruke,
jer neki plam u meni buknu i ja Ga prepoznah.
A moj brat Andrija progovori i reče:
"Mi znamo sve uvale na ovim obalama,
a znamo i to da za vjetrovita dana poput ovoga,
ribe traže dubinu koju ne dosežu naše mreže."
A Isus odgovori: "Pođite za mnom na obale
jednog većeg mora.
Učinit ću vas ribarima ljudi.
I mreža vam nikad neće biti prazna."
I mi napustismo svoj brodić i svoju mrežu i pođosmo za njim.
Mene je privukla neka sila, nevidljiva,
što koračaše uz Njegovu osobu.
… Tako upoznah svoga Gospodina i Učitelja.
Pa premda to bijaše prije mnogo godina,
još mi se čini kao da se zbilo tek danas.
/H. Džubran/
Post je objavljen 25.01.2009. u 19:45 sati.